“Ако желите брзо веслати, морате веслати споро”, објашњава тренер веслања. Он зна да би сваки покушај убрзавања веслања пореметио склад замаха. Управо спори, уједначени замаси омогућују чамцу брзо кретање по води
Пише: Ана Илић
Алберт Тангора, свјетски шампион у брзом куцању на машини, рекао је да сваки пут кад је досегао ниво брзине куцања, кад се чинило да брже не иде, умјесто да још упорније покушава убрзати, он би се присилио да двије недеље куца споро. Онда је увијек установио да је повећао брзину. Људи постају ужурбани и забринути јер мисле да вријеме које имају није довољно.
Сер Вилијам Ослер таквима савјетује да размисле колико времена имају на располагању, умјесто да размишљају како га имају мало. Ако ујутро радије устанете десет минута раније него да спавате још пола сата, уштедјећете много журбе и напетости. Овај посебан додатак времена вашем дану помоћи ће вам да будете смирени, без журбе, а ваши ће живци бити у добром стању.
Амерички научници савјетују: “Брзина којом живите је важна. Брзоплето размишљање и дјеловање ријетко кад постижу оно што желите… Сами покушајте обављати послове ритмички и опуштено па ћете постићи више, имати мање незгода и потрошити мање енергије.”
Да бисте се боље осјећали и боље обављали послове, опустите тијело и ум. Прије свега, промијените свој приступ. Напетост је стални пратилац журбе. Ево познате приче о тренеру веслача који је својој посади рекао: “Ако желите брзо веслати, морате веслати споро.” Знао је да би сваки покушај убрзавања веслања пореметио склад замаха. Управо спори, уједначени замаси омогућују чамцу брзо кретање по води.
Др Виктор Е. Франкл, утемељитељ лого терапије, рекао је: “Брзина, убрзани ритам, бескорисни су и неспретни покушаји ослобађања од егзистенцијалне фрустрације. Што човјек мање успијева у налажењу сврхе свог живота, то више убрзава кораке на путу живота који је изгубио сврху.” Због тога је добро да сви обратимо пажњу на сљедећи савјет:
“Успорите. Узмите времена. Не журите кроз живот. Читаво ваше биће прилагођено је да на једном малом подручју обавља једнан по један задатак. Једини начин на који можете живјети без напрезања јест да живите сада – у овом тренутку”, рекао је Ј. А. Кенеди.
Др Норман Винсент Пеале каже: “Најмање једном у свака двадесет и четири сата, по могућности у најоптерећенијем дијелу дана, намјерно престаните десет до петнаест минута са сваким послом који обављате и покушајте стећи спокојство. Постоје тренуци кад је битно одлучно провјерити брзину својега кретања – и притом треба нагласити да је једини начин да се зауставимо – да станемо.”
