СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ

Тихи и Прле – историјска лаж!

3192

Невјеројатно популарна ТВ серија „Отписани“ приказивала је храбре партизане у жестоким борбама против нацистичког окупатора. Истина је потпуно другачија

Пише: Љубиша Морачанин

Серија Отписани некад је жарила и палила малим екранима бивше државе. Гледали су је сви и жељно очекивали нове успјехе Прлета, Тихог, Паје и Марије у борби против мрског окупатора. Док је серија показивала крваве борбе у Београду, историчари кажу да је истина била знатно друкчија.

Историчар Раде Ристановић у својој књизи каже: „Према подацима које сам успио скупити из њемачке и колаборационистичке грађе, од избијања устанка у Србији у љето 1942. године, па до јесени 1942. године када је забиљежена посљедња акција комунистичких илегалаца у Београду, девет пута су припадници њемачког народа нашли се пред нишаном. У тим акцијама су погинула тројица Њемаца“.

Први њемачки војник убијен је 29. јула 1941. године приликом спашавања из болнице касније злогласног шефа Удбе и Озне Александра Ранковића. Тада је био познат по тајном надимку „друг Црни“. Несрећни њемачки војник је пошао ка Панчевачком мосту у пратњи српског жељезничара додијељеног као тумач на црном тржишту наишао је на дио екипе која је изводила Ранковића из београдске болнице. Према сјећањима комунистичких илегалаца који су преживјели рат, на Њемца је запуцао Мирко Мићи Ракић.

Друга жртва пала је као плод организоване акције Војислава Нановића, касније славног редитеља, затим Момчила Митровића, Моме Стефановића и Радована Ћосића. Ова група је, по налогу Марка Никезића, добила задатак да ликвидирају неког Њемца, а на њима је да изаберу кога ће убити. Четворка је данима лутала градском периферијом гдје није било већих њемачких патрола како би наишли на праву мету. Прилика им се указала у септембру 1941. године када су Нановић и Митровић видјели усамљеног војника у једној кафани. Чекали су да изиђе и у полумраку га убили.

Трећи успјешан атентат извршен је почетком октобра1941. године, а мета је био фолксдојчер Антон Парте. Он је чувао складишта намирница њемачке националне групе на Врачару. Складиште је било крцато опљачканом јеврејском имовином коју су фолксдојчери узимали од протјераних Јевреја. Скојевцу Радовану Ћосићу придружио се Ранко Кекић те су њих двојица, глумећи пролазнике, пришла Парти и убили га с два метка.

То је било баш све од страдања Њемаца у Београду, а ко није гледао „Отписане“ – може их видјети на јутјубу – симпатична серија иако са историсјким догађајима нема благе везе.