скидање прашине

Пурпур – боја над бојама!

6296

Израз „порфирогенит“, то јест „рођен у пурпуру“, како биљежи учена византијска принцеза Ана Комнина, означавао је одвојено здање у саставу царске палате у Цариграду изграђено од тесаника црвеног мрамора, служило је као породилиште византијских царица и звало се „Порфира“. Управо по имену тог здања, по цијелом свијету се раширила ријеч „порфирогенит“ („рођен у пурпуру“) која је означавала синове и кћери византијских царева и наглашавала њихово најплеменитије поријекло.

Сви византијски цареви били су од главе до пете у пурпурној боји. Осим тога, сачувани изворни подаци казују да је током дворских церемонија цар стајао на нарочитим круговима који су се налазили на поду и били су пурпурне боје.

Посебно је занимљиво како се у Византијском царству производила толико цијењена пурпурна боја, Најбољи квалитет загасито љубичасто-црвене боје добијао се од једне врсте мекушаца која се звала волак бодљиви (Murex brandaris). Ријеч је, заправо, о морском пужу предњошкржњаку. Овај грабљивац, који је иначе нападао шкољке, настањивао је како воде недалеко од Трира, луке у древној Феникији, тако и морске просторе надомак Пелопонеза и оближњих острва. Потребно је било чак 12 хиљада шкољки да би се произвео један огртач пурпурне боје.

Примјена пурпурне боје посебно је долазила до изражаја у оквиру царске канцеларије. Јустинијанов кодекс прописује да царски потпис треба да буде изведен мастилом пурпурне боје. То се посебно види у хрисовуљи, најсвечанијем документу византисјке царске канцеларије којом су цареви даривали своје поданике, цркве и манастире, али и стране владаре. Хрисовуљу је црвеним мастилом потписивао цар наводећи титуле василевса (цар) и автократора (самодржац), а уз документ је пурпурном свиленом врпцом био везан златни царски печат.

И, напослетку, ваља нагласити да је како у византијском монументалном сликарству тако и приликом илустровања рукописних књига, пурпурна боја веома често коришћена за поједине дјелове одјеће Исуса Христа и Богородице. Ријеч је о Христовој туници и Богородичином мафориону који је покривао главу и рамена.