Пише: Донко Ракочевић
Каине, где ти је брат? Знате већ за ту старозаветну причу и питање које је Бог поставио ратоборном Авељевом брату.
Питаће тако Бог и многе данашње Србе на Страшном суду: Србине, где ти је брат?
Сваком даном, као да је неки ђаволски вирус у питању, све више расте бијес и мржња побуњених Срба против своје браће. Студенти, професори, академици, књижевници… као кочијаши псују, као уличари пријете, као безбожници – богохуле.
Чак ни на зло, хришћанин не сме одговарати злом. Бог од нас тражи да волимо и непријатеље своје, а камоли браћу.
Слично се живи у свим земљама у региону, сличан је и степен слободе, и степен корупције, али не видимо да се Хрвати овако међусобно мрзе, да млади Бошњаци гађају јајима своје старије сународнике. У Македонији се десила већа трагедија, и то очигледним пропустима државних органа, па нису Македонци покренули блокаде.
Само Срби мрзе своју браћу, само Срби дивљају, само Срби немају поштовањa за свог верског вођу. Нема за то оправдања, поготову код Бога. По тим питањима, Господ је ригорозан. Нема код Њега разумевања за оно наше чувено „Али…“
Зато овако и пролазимо ево стотину и кусур година. Зато нећемо скорих година повратити Косово и Метохију. Бог не услишава молитве народу огрезлом у мржњи и поделама. Нисмо Косово ни изгубили због тога што смо били добри, него зато што смо били много грешни.
Тек кад се покајемо, и то сви појединачно, заинтересоваћемо Господа за наше проблеме. Али, како натерати горде студенте и њихове безбожне професоре да се покају? Тешко. Мораће да уследе Божје казне, да би се људи дозвали.
На жалост, човјек који има јак его, а такви су наши људи обично, не препознаје ни Божје казне, и гура даље ђавољим путем до потпуне пропасти.
