Црна Гора, земља коју је створила света Православна црква, прославља „Ноћ вјештица“ умјесто Светог Луке и Светог Петра Цетињског једног од својих утемељивача
Пише: Донко Ракочевић
Премда многи сматрају да је „Ноћ вештица“ безазлена забава, из Светог писма можемо видјети да то није случај: „Нека се код тебе не нађе нико који призива духове, ни који пита мртве“ (Поновљени закони 18:10-12) „Нећу да имате ништа заједничко са демонима! Не можете да пијете и чашу Господњу и чашу демонску!“ (Коринћанима 10:20, 21)
На жалост, многи су у Црној Гори данас пили и чашу Господњу и чашу демонску! Неке мајке су право са славе св. Луке своју дјецу повеле на прославу „Ноћи вјештица“. И у вртићима и школама се обиљежио овај демонски празник, чему су значајaн простор дали и медији.
Поријекло „Ноћи вештица“ води нас до „древног паганског празника који су светковали Келти прије више од двије хиљаде година“, наводи The World Book Encyclopedia. „Келти су вјеровали да су мртви у то доба тумарали земљом. Током Самхаина, мртви су могли посјетити живе.“ Међутим, Свето писмо јасно каже да мртви „нијесу свјесни ничега“ (Проповједник 9:5). Према томе, они не могу ступити у контакт са живима.
Према књизи „Halloween – An American Holiday, An American History“, неки Келти су облачили застрашујуће костиме да би духови мислили да су једни од њих и да их не би дирали. Други су нудили слаткише духовима како би их одобровољили.
У средњовјековној Европи, католичко свештенство је прихватило паганске обичаје и своје чланове обучене у костиме слало да иду од куће до куће и траже мале поклоне. С друге стране, Свето писмо не одобрава мијешање лажних вјерских обичаја са служењем Богу (2. Коринћанима 6:17).
У средњовјековној Великој Британији, „учесници су ишли од врата до врата и тражили храну у замјену за молитву за мртве“. Са собом су носили „лампионе од издубљене репе, а свијећа која се налазила унутра предочавала је душу заточену у чистилишту“ (Halloween—From Pagan Ritual to Party Night). Неки кажу да су се ти лампиони користили да би се отјерали зли духови. Током 19. вијека, у Сјеверној Америци су умјесто репе почеле да се користе бундеве, јер их је било у изобиљу и могле су лако да се издубе и изрезбаре.
Вјеровања иза ових обичаја — бесмртност душе, чистилиште и молитве за мртве — не темеље се на Светом писму (Језекиљ 18:4).
На то је упозорио и свештеник СПЦ, Ненад Андрић, у свом обраћању, прије два дана, преко свог Фејсбук профила: „Заиста није то безазлено дружење, већ је то служење Сатани? Хришћански празници доносе нам радост, а ови од непомјаника – отварају злим силама прозоре и врата наших душа. Па се ви одлучите да ли Христа Бога да славите или Ђавола? Слободна воља нам је Богом дата али није нам све на корист душе и тијела.“
