Српски научник Милутин Миланковић, утемељивач модерне климатологије и климатског моделирања, умро је на данашњи дан, 1958. године у 80. години у Београду. По професији је био грађевинац, астроном, математичар, геофизичар, али је посебно значајан његов рад на проблему утицаја астрономских фактора на климу у току геолошке прошлости Земље.
Наиме, Миланковић је објаснио периодизације настанка, развоја и повлачења глацијалних фаза у току протеклих 600.000 година. Такође, уз помоћ колеге астронома Војислава Мишковића, доказао је да су прецесија, промена нагиба осе ротације и ексцентрична путања Земље око Сунца – доминантни дугорочни фактори на промену климе у геолошкој прошлости.
Миланковић потписује најзначајније дјело српске науке у двадесетом вијеку “Канон осунчавања Земље и његова примјена на проблем ледених доба”. Његови прорачуни о количини осунчавања и средње годишње температуре Марсове површине и доњег слоја његове атмосфере, каснијим космичким истраживањима, показали су се потпуно исправним.
Свјетски уважени научник рођен је 28. маја 1879. године Даљу, на десној страни Дунава у Панонској низији. Миланковић потиче из старе српске породице која се крајем 17. вијека преселила са Косова и Метохије, а на очевом имању у родном Даљу живио је до своје десете године. Још у најранијој младости показивао је интересовање за планете и звијезде, а често је сједио на обали ријеке и посматрао звездано ноћно небо.
Миланковић је докторирао 3. децембра 1904. године на Великој техничкој школи у Бечу, као први Србин са докторатом из те области. Свјетску славу није стекао у највећим свјетским центрима, већ се својим научним теоријама бавио у собици у Капетан Мишином здању, на Београдском универзитету, користећи само папир, оловку, шибер и логаритамске таблице.
Своју стваралачку заоставштину оставио је Српској академији наука и уметности, чији је редовни члан постао 1924. године. Три пута је биран за потпредјседника ове установе, гдеј се данас чува његова радна соба.
НАЈВЕЋИ УСПЈЕСИ
* направио је најтачнији календар до сада
* кратер на Мјесецу, величине 34 км, носи његово име
* кратер на Марсу пречника 118 км, носи његово име
* има астероид под називом 1605 Миланковић
* НАСА га уврстила у 10 највећих научника који су се бавили проучавањем Земље
* прорачунима показао да на Марсу не може постојати цивилизовани живот јер су температуре превише ниске
* Европско геофизичко друштво је 1993. године установило медаљу Милутин Миланковић
* најцитиранији српски научник свих времена
