Концем „исписује” Мирослављево јеванђеље!

Биљана Ећимовић Баркуза већ три године везе најзначајнији споменик српске писмености. До сада је извезла 18 страница, а има их 362, а за завршетак биће јој потребно петнаестак година

Пише: Бранка Васиљевић

Нит, по нит, слоово по слово, стрпљиво већ трећу годину,  Биљана Ећимовић Баркуза, економисткиња из Београда, седи над ђерђефом и везе. Њене вjеште руке остављају за будуће генерације један необичан  траг – везено Мирослављево јеванђеље, нај­начајни­и споменик српске писмености. Док предано, гледајући кроз лупу, концем „исписује” странице јеванђеља, Биљана не осећа ни терет, ни бол.

– Седим и везем по девет сати дневно, али ме ништа не боли, ни руке, ни леђа. Једино сам морала да променим наочаре. До сада сам извезла 18 страница Мирослављевог јеванђеља, а има их 362. За један ред треба ми око сат и по, тако да у току преподнева завршим три реда. Време за израду такозваних заставица и слова која су на почет­ку поглавља не рачунам. Имам намеру да завршим све странице, али ће ми за то, према процени, бити потребно 15 година, због тога морам да пожурим, јер имам 67 – прича уз осмех Биљана.

Њено Мирослављево јеванђеље до детаља је вјерно оригиналу. А како и не би било када се она за овај подухват припремала цио живот.

-Моје јеванђеље ће сигурно бити велико, већ ових 18 страница када се сложе једна на другу високе су неколико центиметара. Замислила сам да корице буду дрвене, пресвучене кожом и оивичене сребрним украсима.

Пре везења, све је исцртано на платну, слова су и по величини и по изгледу вјерна оригиналним, као и странице, постигнута је и црвенкаста боја листова коју има јеванђеље исписано на пергаменту. За израду Мирослављевог јеванђеља, Биљана користи сликарско платно и синтетички конац.

.Мирослављево јеванђеље настало је у последњој четвртини XII века, највероватније између 1180. и 1187. године у манастиру односно цркви Светог Петра и Павла код Бијелог Поља. То је најстарији српски ћирилични рукопис и споменик српског књижевног језика, али и највреднија српска реликвија.

Биљана наглашава да је само смрт може спречити да своју намјеру оконча и укоричи, па дарује Хиландару. Јер, у његовој библиотеци Јеванђеље је стајало готово три вијека, до 1896. Тад је братство, заједно с оснивачком повељом Стефана Немање (у међувремену је нестала), своје највредније реликвије поклонило краљу Александру Обреновићу.

Жао је Биљани што поклон неће моћи лично да преда јер од Јелене, супруге цара Душана, ниједна жена није боравила на Атосу.