Било да покушавамо да избрусимо неку вјештину у спорту или музици, побољшамо способност памћења, кључни елементи паметног вјежбања су исти. Идеално је, како каже Големан, да то буде потентна комбинација радости, паметне тактике и потпуне фокусираности
Припремила: Ана Илић
Психолог Андерс Ериксон са Универзитета Флорида, чије истраживање је изњедрило начелно правило о 10.000 сати вежбања за врхунски резултат, рекао је Данијелу Големану, аутору бестселера „Емоционлна интелигенција“, за потребе писања књиге „Фокусираност“ (има је и у нашим књижарама, издавач Геопоетика): „Нема користи од механичког понављања, већ морате непосредно поправљати своју изведбу како бисте се приближили циљу!“
Изузев спортова попут кошарке и америчког фудбала који дају предност физичким особинама као што су висина и величина, каже Ериксон, готово свако мое да досегне најбише нивое ефикасности паметним вежбањем.
Потребни су, дакле, безбројнис ати вјежбања за врхунску изведбу, али они нијесу довољни. Кључна је разлика у томе на шта обраћате пажњу док вјежбају. У својој често навођеној студији о виолинистима, у којој се показало да су врхунски музичари вјежбали више од 10.000 сати, Ериксон је утврдио да су ти виртоузи вјежбали потпуно концентрисани на унапређивање одређеног вида своје изведбе који је урадио стручни наставник.
Паметно вјежбање увијек подразумијева паметну спрегу која вам омогућава да препознате грешке и да их исправите – зато плесачи користе огледало. У идеалној ситуацији да повратна информација долази од стручне особе, па зато сваки врхунски спротиста има тренера. Повратна информација је важна, као и онцентрациј, а не само сати вјежбања.
Изградња нових можданих механизама за вјештину коју вјежбамо, захтијева да обратимо пажњу – ако се фокусирано ан нешто друго у току вјежбања, мозак не обнавља одговарајућу структурууза ту рутину.
Обраћање неподијељене пажње као да убрзава информацију у уму, ојачава синаптичке везе и проширује или изграђује неуралне мреже за то што вјежбамо. Барем испрва. Али док учите како да обављате нову рутинску радњу, понављање пребацује контролу над том способношћу из горњег система за свјесно фокусирање, на доње структуре које ће напсолетку утицати да је обављате без икаквог напора. У том тренутку не морате да размишљате више о њој: ту већ рутинску радњу можете убудуће да обављте довољно добро и аутоматски.
