Мајкл Харисон, некадашњи припадник УНМИК-а познат је Србима са Космета поготову из косовског поморавља што је успео да сачува споменик кнеза Лазара који су Албанци порушили 1999 године. Бог га је наградио тако што се двије године касније срео са једном Српкињом из Новог Сада – возећи је кратко до манастира Грачанице рекао јој је да ће једног дана они двоје имати децу…
Да је љубав покретач свих позитивих дешавања на нашој планети, доказ је и Британац Мајкл Харисон (40) из Ливерпула у Енглеској, који годинама уназад прикупља хуманитарну помоћ за Србе на Космету.
Овај некадашњи припадник УНМИК-а, годинама уназад становник Новог Сада, анимира своје суграђане али и све људе добре воље да помогну раду Народних кухиња на Космету које раде у склопу епархије рашко-призренске.
Када је својевремено дошао на Космет под окриљем међународне мисије, Мајк није ни слутио да ће му то одредити будући живот. Још мање је слутио да ће се на Космету заљубити на први поглед у једну Српкињу из Новог Сада, са којом је више од десет година у срећном браку.
– Да, заиста љубав чини чуда – признаје Мајк на чистом српском језику кога затичемо у порти манастира Пећка Патријаршија са супругом Бојаном (40) Веселинов Харисон.
Иако не жели да говори о свим хуманитарном раду, јер сматра да о томе треба да говоре дела а не речи, Мајкл, који је Србима на Космету познат и по томе што је сачувао споменик кнеза Лазара из центра Гњилана који су срушили Албанци, ипак дозвољава да нам о његовим активностима али и животу који му је, како каже, одредио боравак на Космету, говори његова супруга Бојана.
– Судбина је очигледно хтела да се са Мајклом сретнем баш у манастиру Грачаница – почиње занимљиву љубавну исповест Бојана којој је први долазак на Космет био марта 2001 године.
Тада се каже, са другарицом из Београда упутила ка Грачаници уз конвој хуманитарне помоћи коју су слале Црквене општине Новог Сада и Београда.
– Тада нисам познавала никога на Космету и прво сам упознала Светлану Стевић из НВО „Мајка Девет Југовића” у оквиру које функционишу Народне кухиње. Како су тада Енглези обезбеђивали Грачаницу, ја сам приликом наредног одласка ангажована за превод и тако сам упознала Мајкла који нам је био додељен као пратња до Приштине где смо имали неки састанак – присећа се Бојана која уз осмех додаје да je то била љубав на први поглед.
Сећа се да је седећи у задњем делу УНМИК-овог џипа била видно уплашена, али да је садашњи супруг причом одагнао страх који је осећала. Зато нимало није била изненађена када јој је Мајкл, приликом повратка на одредиште рекао: „Ми ћемо једнога дана имати децу “. Срећна што се вратила безбедно у Грачаницу, Бојана је Мајклове речи прихватила као шалу и шаљиво узвратила речима : “Видећемо”.
– Ипак, очито да је Мајкл био у праву. Ја сам тада остала да радим на Косову, а после пет година узели смо се и сада имамо две девојчице Тару(11) и Лану(6) са којим живимо у Новом Саду али смо и даље судбински везани за Космет јер Мајкл активно ради на прикупљању помоћи за тамошње Народне кухиње кухиње – прича Бојана Веселинов Харисон(40) која са супругом и даље често долази у јужну Српску Покрајину.
(Вечерње Новости)
