лексикон седмице

ВЛАДИСЛАВ ДАЈКОВИЋ: Душа Истоку, стил живота Западу!

11277

Владислав Дајковић је рођен 13.01.1992. на Цетињу. Основну и средњу школу завршио у Подгорици. Живио и студирао у Београду, Вашингтону и Мексику. Дипломирао на престижном Универзитету Tecnologico de Monterrey у Мексику, а магистрирао на факултету Политичких наука у Београду. Након тога учествује у оснивању НВО Покрет за неутралност Црне Горе, а недуго потом постаје и члан ИО Демоса. Данас је један од првака Праве Црне Горе.

Ваш животни мото?

-Кад видим какве су све будале успјеле у животу, што не бих и ја? Шалу на страну, често се водим оним: ,,Какве су ти мисли, такав ти је и живот!’’

Шта сматрате својим највећим успјехом?

-Образовање које сам стицао на три континента.

Шта бисте промијенили код себе?

-Много тога, али рецимо да бих најрадије промијенио то што сам велика спавалица. И волио бих да будем мало бољи брат својим сестрама.

Кад сте били најсрећнији у животу?

-На дан кад се родила моја најмлађа сестра, Јелена.

Који таленат бисте вољели да посједујете?

-Волио бих да знам да кувам, јер кажу да то жене воле. Макар неке основне ствари.

Чега се највише плашите?

-Губитка вољених особа. А ако питате за друге страхове, онда висине и скученог простора. Дефинитивно сам клаустрофобичан.

Шта Вас највише изнервира или наљути?

-Најбрже ме изнервира кад саговорник нон-стоп блене у мобилни телефон док разговарамо.

Исток или Запад, и зашто?

-Срце и душа истоку, навике и стил живота западу.

Због чега се највише кајете?

-Што сам неким особама дао превише себе, а добио ништа заузврат. С друге стране, жао ми је што нисам цијенио више оне који су били уз мене кад је мени било тешко.

Чега се најчешће сјетите из дјетињства?

-Играња жмурке на селу код бабе Даре и ђеда Миша у селу крај Бијелог Поља, Томашеву.

Која историјска личност Вас посебно импресионира?

-Шта год ко мислио о њему, дефинитивно Тито. Био је фрајер свјетског ранга, у сваком могућем смислу.

Три најљепша природна бисера у Црној Гори?

-Свети Стефан, Биоградска гора и мој родни крај – Ријека Црнојевића и село Друшићи.

Три најзначајније личности из историје Црне Горе?

-Његош, сердар Јанко Вукотић и антифашиста Љубо Чупић.

Омиљени писци и књиге?

-Можда нећу бити претјерано оригиналан, али дефинитивно Достојевски и његова књига Злочин и казна. Промијенио сам поглед на живот након читања тог дјела.

Омиљени филмови?

-Домаћи филм Лајање на звезде. Увијек ме врати у дјетињство и нека срећнија, спокојнија времена. И на прву симпатију.

Омиљени пјевачи (групе) и пјесме?

-Владо Георгиев, пјесма ,,Живим да те нађем“.

Када бисте могли да изаберете било коју особу на свијету, кога бисте позвали на вечеру?

-Мила Ђукановића и питао га: ,,Докле више, човјече?’’

Шта највише цијените код људи?

-Искреност, пажљивост, истрајност, држање до ријечи.

Лик из данашњег свијета, кога посебно цијените?

-Владимир Путин. Човјек попут њега је потребан данашњем изопаченом свијету, чисто ради равнотеже.

Најљепшa жена на свијету?

-Моја будућа жена, коју, успут речено, још увијек нисам пронашао.

Шта највише гледате на телевизији?

-На телевизији гледам искључиво дневник. Ништа више.

Која је Ваша најдража успомена?

-Осми разред у основној школи Саво Пејановић је моја највећа успомена. Мислили смо да све знамо и да смо најпаметнији. А заправо нисмо знали ништа.

Гдје бисте вољели да отпутујете?

-Дестинација ми је небитна, док год је особа поред мене права.

Који је најдрагоцјенији предмет који посједујете?

-Сат који вриједи 10 еура, не због цијене, колико због особе која ми га је давно поклонила.

Шта мислите о друштвеним мрежама?

-Сматрам да су прозор у свијет и јако позитивна ствар у данашњем свијету. Ипак, нису ни савршене јер омогућавају свакавим будалама да дођу до изражаја.

Шта за Вас подразумијева савршен дан?

-Дан у коме успијем да се видим са свим драгим људима, што је због данашњег стила живота ријеткост. Посебно издвајам дан кад се моја сестра Мирјана након годину дана вратила из Мексика и кад су Дајковићи коначно били на окупу.

Ваш хоби?

-Писање, јер ме опушта. А и нема љепшег осјећаја од оног кад напишете текст и с поносом га прочитате и кажете самом себи: ау, који си ти краљ!

Питање које најчешће постављате себи?

-Што ти је требало оно да кажеш, кретену?