ИСТРАЖИВАЊЕ

Албанци тврде да је Карађорђе – Климент!  

5300

Пише: Љубиша Морачанин

У Албанији се појављује све више књига у којима се тврди да је Милош Обилић у ствари био витез Милош Копилик, а да Карађорђе потиче од албанског племена Клименти, то јест Кељменди.  Истог поријекла је наводно и већина Куча, Морачана, Пипера, Братоножића и Бјелоповлића. У Морачи, истина, постоји предање да је њихов прапредак Богић Морачанин дошао са сјевера Албаније, да је тамо био војвода.

Према ријечима српских историчара, својатање косовског наслеђа није баш велика новина.

– Албанци покушавају да искористе једну легенду, у овом случају о Милошу Обилићу, како би стекли легитимитет, што је прилично комично. У нашем региону постоје нације које су јако несигурне у себе и у постојање своје историје. Са Обилићем је исто као и са присвајањем манастира. Албанци су релативно скоро дошли на Косово и немају много везе са средњим вијеком – објашњава историчар Предраг Марковић.

Наш саговорник истиче да је, поред повезивања са историјом, Албанцима потребно и да се повежу са косовским митом, међутим, истина је, једноставно, сасвим другачија.

– Ништа на Косову није албанско, и у томе и јесте проблем. Ниједна црква, ниједна џамија. Када говоримо о Космету, можемо да говоримо о отоманском и српском наслеђу, све остало је измишљање. Да се разумемо, наравно да је у то време било српских племића албанског порекла, али опет је то било српско племство. А што се самог Боја на Косову тиче, зна се ко је учествовао у њему. У крајњем случају, други народи, рецимо Хрвати, или Босанци, Бугари, имају много више разлога да се позивају на бој на Косову – каже Марковић и напомиње да је сигурно био и понеки албански племић у боју, али да је то сасвим незнатно.

Дубровачки историчар Луцари пише (Дубровачки љетопис, 1605) да у Зети живе Срби, а балканска Албанија је добила име по азијским Албан(ц)има који се доселише у ове крајеве „захваљујући“ Татарима. За Милоша Кобилића каже да је хумски великаш са Тјентишта.

Црква св. Јована у селу Селце, на сјеверу Албаније, одакле је Карађорђе, по тврдњама Албанаца,

Међутим, највише дилема је око Карађорђевог поријекла. Осим предања у Васојевићима да је њихов, постоји и један писан податак, а то је диплома владике Петра II Петровића од 21. децембра 1840. године, којом се такође тврди да су Вождови преци од Васојевића. Међутим, има предања међу Арбанасима у Метохији и међу српским племенима у Брдима у којима се казује како су Карађорђеви преци из Куча.

По казивању људи у Црној Гори око Подгорице, а која почетком 20. вијека биљежи знаменити српски историчар Миленко М. Вукићевић, преци Карађорђеви становали су у Дољанима: „Чести бојеви између Куча и подгоричких Турака, затим много насиља која су чинили подгорички Турци честим испадима из Подгорице, нагнаше дољанске становнике да оставе своја сједишта и да се раселе оданде. Један дио тих становника оде и насели се у село Врањ близу Матагужа. Међу овим одсељеним становницима из села Дољани а насељеним у село Врањ, вели се, да су били и преци Карађорђеви. Још предање вели да су преци Карађорђеви, док су живјели у Дољанима, славили Светог Николу, па преселивши се у Врањ, не зна се из кога узрока, почну славити Светога Климента. Овако се још и данас приповиједа у околини Подгорице и у селу Врањ.“

А да је Карађорђе старином из села Врањ, чуо је у Црној Гори и забиљежио још 1875. године г. Љуба Ковачевић, министар у пензији, додајући томе да Врањани славе Светога Климента. Села Врањ и Матагужи налазе се на сјеверу од Скадарског језера.

Када су се из села Врањ селили преци Вождови и куд су отишли, гдје су се задржали до нису дошли у Београдски пашалук, такође је тешко рећи. У Метохији помиње се село Мачетево као да су тамо некад живјели преци Ђорђеви, а на средњем Ибру помиње се село Бугарићи. Њихов долазак у Београдски пашалук могао је бити за вријеме претпоследњега рата Аустрије с Турском 1737. до 1739. године –кад оно пострадаше Брђани, јер на позив патријарха Арсенија Четвртог бјеху се дигла на оружје брдска племена: Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Пипери и Климентi, aли не стиже обећана помоћ из Беча и Ватикана.

Карађорђевићи данас славе руског свеца Андреја Првозваног, али се поуздано зна да су до 1896. године славили св. Климента римског, који се обиљежава 8. децембра по новом, а 25. новембра по јулијанском календару.

КО СУ КЛИМЕНТИ?

Клименти су, према њиховој традицији, забиљеженој још 1685. године (August Theiner, Vetera monumenta Slavonum Meridionalium historiam illustrantia) српског поријекла. Почетак њиховог живота везује се за једног претка који се тамо доселио са горњег тока ријеке Мораче, оженио се из племена Куча и имао сина Климента, чији су потомци засновали два села са српским именима и од кога и племе носи име Клименти.

Тај њихов предак, који се доселио из Мораче, био је православне вјере. Његови потомци, будући под утицајем скадарског бискупа и врло активних католичких мисионера, приступили су католичкој вјери. Под утицајем ових својих мисионера, који су их учили да у Турцима гледају непријатеља, али да ни у православнима не гледају пријатеља, Клименте су тако и радили: били су хришћани, претпостављали су православне Турцима, али ни према првима нису били пријатељи, ако то није ишло у рачун њиховим духовним учитељима.

Одбијајући се тако све више од православних, али не идући ни с Турцима, држали су с осталим католичким племенима у Брдима, која су већ била поарбанашена, па су од њих примили обичаје и језик, не заборављајући при том ни ранији. Тада су они почели замјењивати своја српска лична имена арбанашкима — као што су урадили и многи Кучи, који су се дуго борили између православља и католичанства — па су и имена својих села окренули на арбанашки, али не утрвши им потпуно траг српски.

Слабом обрадом земље и гајењем стоке подмириване су најпрече потребе; али кад би биле неродне године или би настала болест у стоци, и те највеће потребе подмириване су пљачком. У том погледу Клименти су били врло чувени. Још кад су се утврдили у својим брдима, гдје предање вели да им се населио први предак, отац Климентов, отпочели су пљачку у правцу Плава и Гусиња, који су тада били насељени православним Србима.

Неколико су пута нападали на дворове пећских паша Махмудбеговића, пљачкали их и палили, и ударали намет на народ и на српског патријарха, који им је плаћао годишње седамдесет дуката. После Пећи, дошли су на ред крајеви по Санџаку и Косово Поље, и на једној страни Скадар с околином а на другој крајеви према Скопљу. Они су у више махова нападали на сам трг у Скадру и пљачкали по њему, а бивало је прилика да су њихове чете на коњима допирале чак до Пловдива, нападајући на села, паланке и на трговачке караване. У старим српским записима сачуван је спомен о том њиховом дјеловању. Стога су се у одбрани против Климената удруживали мухамеданци и православни.

Повучени у једва приступачна брда, гдје је било тешко напасти их, и зато што су од пљачке начинили своје главно занимање, Клименти нијесу признавали ничију власт и били су против сваке власти која је била против њихова безвлашћа.

Године 1651, били су у војсци Али-паше Ченгића, која је нападала на Котор; та је војска нарочито чинила велике зулуме манастирима. Године 1685, помогли су скадарском санџак-бегу Сулејману Бушатлији да разбије Црногорце на Вртијељци, гдје је погинуо Бајо Пивљанин. А 1692 године, помогли су том истом Сулејману Бушатлији да отме Цетиње од удружених Црногораца и Млечића.

Устанак Срба под Карађорђем затекао је Клименте на Пештеру као потпуно исламизирано арнаутско насеље. У то доба они, као и други потурчени Арнаути, представљају најбоље заточнике султанове против побуњених Срба. Они су са другим Арнаутима давали најјачег отпора српској војсци. Једном је српска војска заузела Пештер, кад и Сјеницу и Нови Пазар, али се тамо није могла задржати.

Аустријски поданик Гуркович, 1881. године, пише да су Клименти расно изразито измијешани, пресељавају се и услед крвне освете, желећи избјећи одмазду. Слично је с племеном Хоти или Кастрати који селе према Пећи и на Косово поље. Средство придобијања нових подручја јесу пљачка и сукоби око пашњака. Такви ратови коначно доводе до Клименти насеља у Ругови, између Гусиња и Плава. Управо припадници племена Клементи (Кељменди) селе се далеко и нашироко.

Западни Клименти јесу католици, док су они код Лима и Плава те Гусиња исламизовани. О подручју Клименти, Гурковић вели да готово сва имена насеља на албанским високим планинама гласе несумњиво славенски, мада у многим овим мјестима и насељима нема више ниједног Славена. Сјеверно од Климента живе погранична српска племена Кучи и Дрекаловићи, док око Гусиња живе само гркокатолички Срби, њих 2.800, писао је Гурковић.

Позната су спорења и око поријекла Скендер-бега. Све више постаје очигледно да је његов отац Иван Кастриот био православни Србин који је истицао византијску заставу. Жена му се звала Војислава, а синови: Станиша, Репош, Костадин и Ђурађ. Овај последњи  постао је највећи борац против турске тираније, под именом Скендер-бег. У бајку о Скендер-бегу као Арнауту не вјерују више ни озбиљни албански историчари, у шта се можете увјерити на следећем видео-снимку: