Недавно је на Електро-техничком факултету у Подгорици, електро-инежењер Милика Даниловић одбранио специјалистички рад на тему – Златни пресјек и Фибоначијев низ. Та два појма су основа естетике, умјетничких, али и Божјих дјела… Завирили смо у његов рад и за наше читаоце потражили најзанимљивије дјелове…
Припремио: Донко Ракочевић
Ако једну дужину подијелите на два дијела у таквом односу да када дужину већег дијела подијелите са дужином мањег дијела – добијете број 1,618 (златни број), направили сте златни пресјек који се сматра најзначајнијом тајном љепоте не само у архитектури и умјетности, већ и у природи и у сваком Божјем дјелу. Зато се број 1,618 зове и божанским бројем.
Готово да нема класичног, монументалног објекта, од Пантенона до Ле Корбизјеових вила, у коме се са мало маште не може уцртати правоугаоник чије су странице приближно изведене из формуле златног пресјека. Пантенон је најзнаменитије ремек-дјело архитектуре у историји. Висина овог храма је подијељена у складу са златним пресјеком. Црква Аја Софија у Истанбулу, која представља ремек-дјело византијске архитектуре и умјетности, такође има замршену конструкцију утемељену на златном пресјеку, исто као црква Светог Марка у Венецији, Кинески зид, Катадрала Нотр Дам у Паризу, Велика пирамида у Гизи или Кеопсова пирамида.
Многи умјетници и архитекте су у анатомији људског тијела уочавали постојање златног пресјека. Један ода најстаријих писаних докумената који се бави пропорцијом човјека написао је римски архитекта и писац Марко Витрувије (познат је цртеж Леонарда да Винчија „Витрувијев човјек“).
Многи научници су сагласни да је пупак код човјека идеална тачка златног пресјека укупне висине. Такође, тачка златног пресјека се налази и у удаљености рамена од врха шаке и од лакта до врха шаке. Тачније, сваки зглоб човјека је на златном пресјеку између два сусједна зглоба.
Бројни су примјери златног пресјека код човјека. Ако висину људског тијела упоредимо са удаљеношћу између пупка и стопала, добићемо однос 1,618.
Односи мјера и код биљака и животиња, са запањујућом прецизношћу се приближавају златном броју. У пчелињој заједници, када би подијелили број женки са бројем мужјака, увијек би добили тај број. Сјеме сунцокрета расте у супротним спиралама. Међутим, однос промјера ротације је златни број.
Фибоначијев низ (0,1,1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34 , 55…) је математички низ примијећен у многим физичким, хемијским и биолошким појавама. Представља низ у коме је сваки број једнак збиру претходна два. Исто тако, ако подијелите било која два сусједна броја (већи са мањим) добићете број приближан златном броју.
Фибоначијев низ је узорак по коме се догађа асиметричан раст, а будући да сви живи организми расту и развијају се, нужно морају слиједити, виљиво или мање видљиво, Фибоначијев низ, а тиме имату у себи уграђен златни пресјек. Због тога је златни пресјек основа естетике. Сматра се да сваки склад нужно садржи однос златног пресјека.
Лишће на гранама расте најчешће управо по неком од Фибоначијевих бројева. Многи цвјетови имају број латица из наведеног низа, нпр. љиљан има три латице, дивља ружа пет, док неке врсте имају чак 55 и 89. На попречном пресјеку плода јабука има пет сјемених кућица. Унутар самих биљака такође можемо да пронађемо неки од бројева Фибоначијевог низа.
Нотни линијски систем се састоји од 5 паралелних линија, 8 нота. И 5 и 8 су бројеви из Фибоначијевог низа. Руски композитор Себанев се посебно бавио питањем златног пресјека у музици. Анализирао је 1770 композиција од 42 композиора, златни пресјек се јавља 3275 пута, чак се једна иста варијанта златног пресјека јавља у 1338 музичких композиција. Највећи број музичких композиција базираних на Фибоначијевом низу налази се код следећих композитора: Бетовен (97 %), Хајдн (97 %), Моцарт (91 %), Шопен (92 %), Шуберт (91 %)…
