У издању „Народне књиге“ и „Миба букса“, изашла је књига „Династија Петровић-Његош“ историчара Живка Андријашевића. Следећи становиште да овакву књигу треба да чине историографски потрети владара Петровић-Његош, аутор је направио селекцију знања и чињеница које о њима постоје у научној литератури. Посебно се бавио политичком преписком црногорских владара, из које се могу спознати назори владара, њихове идеје и особине личности.
-Према породичној традицији, Петровићи-Његоши су поријеклом из околине Зенице – каже Андријашевић. – У 15. вијеку су дошли у Његуше, село подно Ловћена, а у међувремену су живјели испод планине Његош (између Билеће и Никшића). Митрополит Петар каже да су преци Петровића-Његоша напустили Босну у вријеме султана Бајазита, а и краљ Никола је тврдио да његови преци дошли из Носне након пропасти српског царства. Тада су се многе босанске породице, сазнавши да постоји османски напад, склониле на територију Дубровачке републике.
Оно што се може доказати историјским изворима, јесте да су преци Петровића-Његоша већ почетком 1399. године живјели на простору између планина Његош и Јеловице, као и да је Ђурађ Богутовић први познати предак славне породице.
Према документу који је пронашао историчар књижевности Ристо Ковијанић, Ђурађ Богутовић је припадао средње имућној босанској властели. Историчари тврде да је његов унук Херак Херакович – родоначелник Петровића-Његоша. Од њега је настало братство Хераковићи (Ераковићи), које се касније подијелило на Петровиће и Поповиће, а родоначелником гране Петровића сматра се Петар Калуђеров.
