Према Речнику Матице српске, ремек-дјело је ,,дјело (обично умјетничко) које се истиче својим савршенством, узорно, врхунско остварење“.
Ремек-дјело је, на примјер, Толстојев Рат и мир, Шекспиров Хамлет или Леонардова Мона Лиза и Пикасова Герника или Бетовенова Девета симфонија. Ремек-дјела грађевинарства су египатске пирамиде, амерички облакодери и Кинески зид, једино грађевинско остварење људских руку које се може видјети из васионе простим оком. И природа је велики мајстор, и она је створила многа ремек-дјела, као што су Велики кањон или Водопади Нијагаре у Америци, Хавајска острва, сибирска пространства, шаролики свијет животиња и биља, па и сам човек као врхунско дјело мајке природе.
Израз ремек-дјело познат је и раширен у српском језику. О томе свједочи и то што је забиљежен у свим нашим речницима, а у поменутом Речнику МС поткријепљен је и примјерима из литературе, из дјела Тина Ујевића и Добрице Ћосића.
,,Треба да читамо какав избор ремек-дјела, да видимо како је добра проза ријетка“(Т.У.) ,,Његове битке са непријатељима су права ремек-дјела командантске вјештине“ (Д.Ћ.)
Сасвим је, дакле, јасно шта израз ремек-дјело значи у српском језику. Треба, међутим, објаснити и одакле он потиче, тачније одакле нам ријеч ремек и како се нашла у саставу тог израза.
Ремек је мађарска ријеч. Према Етимолошком речнику језика, у издању Мађарске академије наука (1978), она значи:
- нешто изванредно, одлично (нпр. изванредна књига, играч и сл.)
- истински добро (нешто вриједно признања)
- у занатском смислу; предмет који је израђен у оквиру мајсторског испита
- уопште мајсторско дјело, дјело изврсног квалитета, савршене израде
Исто значење има ријеч ремек и у нашем изразу ремек-дјело. Стога се и може протумачити као ,,изванредно, узорно, врхунско, мајсторско дјело“.
Неки наши језикословци мисле да је ремек, у ствари, ријеч повратник. Ми смо је примили од Мађара, а Мађари, прије тога, од нас (Словена). Претпоставља се, наиме, да ријеч ремек потиче од старословенског ремесло, што значи ,,занат, вјештина“.
Та се ријеч, уз бројне изведенице, задржала у руском језику, док су у нас раније постојале само ријечи ремесленик (занатлија, рукотворац) и ремеслени (занатски).
Ова претпоставка о двоструком словенско-мађарском преузимању једне ријечи није досад доказана. То, међутим, за сам израз ремек-дјело није ни важно. Важно је да знамо шта он значи, а сад смо, ево, сазнали и како је настао: спајањем позајмљенице ремек и наше ријечи дјело.
(Милан Шипка)
