Виолета Ровчанин рођена је 14. јануара 1992. у Бијелом Пољу. Завршила је новинарство и новинар је ФОС Медиа. Други је описују као оптимисту и жену која зрачи позитивном енергијом. Заштитни знак јој је осмјех. Вјерује у љубав, воли искреност, а мрзи лицемјерје и полтронство.
Ваш животни мото?
-Све је лакше уз осмијех. Вјерујте ми, дјелује!
Шта сматрате својим највећим успјехом?
-Своју породицу која ме научила правим вриједностима и томе да упркос свему увијек останем позитивна, борац и добар човјек. Имати њих поред себе, стварно је највећи успјех!
Шта бисте промијенили код себе?
-Љепота је у несавршености, тако да осим повремене промјене боје кармина и хаљине апсолутно ништа. Можда у неким познијим годинама будем више размишљала о томе. Почећу на вријеме да скупљам паре за естетског хирурга.
Кад сте били најсрећнији у животу?
-9. децембар давне 1996. године када се родила моја сестра Валентина. Тада, са само пет година, упркос снијегу и хладноћи, у папучама сам трчала код комшинице, како бих јој што прије саопштила да имамо принову у кући. И данас након 20 година укућани ми то често помену.
Који таленат бисте вољели да посједујете?
-Вољела бих да сам добра глумица па да не показујем људима отворено шта мислим. Овако сам често сурова и не умијем да одглумим одушевљење.
Чега се највише плашите?
-Ова жена се плаши мрака.
Шта Вас највише изнервира или наљути?
-Ако нешто стварно не подносим у животу онда је то лаж! Увијек ме избаци из такта. Боља је и болна истина него лаж. Поред лажи, посебан круг пакла за све улизице и полтроне!
Исток или Запад, и зашто?
-Сјевер. Због снијега, хладноће и свега што ме веже за мој породични дом у Бијелом Пољу.
Због чега се највише кајете?
-Углавном прије сваког поступка и изговорене ријечи добро размислим и одлучим хладне главе, тако да након тога нема мјеста кајању.
Чега се најчешће сјетите из дјетињства?
-Бабине најукусније крофне, дедини поклони за сваку петицу у књижици, прве лектире ‘’Испод змајевих крила’’, а богами и несташлука које смо често изводили. Мада требало би доста времена да набројим све успомене, а онда и ‘’Седмици’’ доста простора да све то објави.
Која историјска личност Вас посебно импресионира?
-Као новинар и заљубљеник у књижевност опет се враћам језику и писму и морам поменути Вука Стефановића Караџића.
Три најљепша природна бисера у Црној Гори?
-Ријека Црнојевића, Биоградско језеро, и каква бих ја била Бјелопољка, а да не поменем Лим.
Три најзначајније личности из историје Црне Горе?
-Његош, Марко Миљанов и наравно Иван Црнојевић. Такође, вољела бих да поживим још једно сто година, па да видим кога ће будуће генерације набрајати.
Омиљени писци и књиге?
-Још од средње школе ме привлаче руски класици. Ако морам да бирам топ три онда нека то буду: ‘’Браћа Карамазови’’ – Достојевски, ‘’Рат и мир’’ – Толстој и, наравно, опет Достојевски и непревазиђени роман ‘’Злочин и казна’’.
Омиљени филмови?
-Lion (први филм уз који сам плакала), Deepwater Horizon, The Intouchables, Room. Од домаћих издвајам ‘’Птице које не полете’’.
Омиљени пјевачи (групе) и пјесме?
-Немам омиљеног пјевача, групу, пјесму… Уз добро друштво и чашу вина прија ми свака мелодија.
Када бисте могли да изаберете било коју особу на свијету, кога бисте позвали на вечеру?
-Повела бих дефинитивно некога од наших актуелних политичара. И док чекамо храну захтијевала бих да се у позадини чује пјесма ‘’Чик погоди шта имам за вечеру, буђав лебац, буђав лебац…’’
Шта највише цијените код људи?
-Једноставност, искреност и доброту!
Лик из данашњег свијета, кога посебно цијените?
-Моју мајку Славојку, која цијелу фамилију држи на окупу.
Најљепши мушкарац на свијету?
-Ту нема дилеме, Владан, мој момак је најљепши мушкарац на свијету! Иначе, љути се на мене кад му превише удјељујем комплименте, али ја као и свако женско мудро игноришем критику!
Шта највише гледате на телевизији?
-Нажалост, рекламе. Док се оне заврше изгубим вољу за самим програмом. У најбољем случају заборавим шта сам прије тога гледала.
Која је Ваша најдража успомена?
-Након пола године тата се враћа из Русије. Сузе радоснице, загрљаји, породица на окупу и наравно велика лутка Ана (поклон од тате), која већ двадесет година краси моју собу. Осим тога, не смијем заборавити ни своје друштво из дјетињства. Играње школице на улици, играње ластике у чарапама, огуљена кољена, огреботине… Али све је то дивно дјетињство које данашње генерације, нажалост, немају.
Гдје бисте вољели да отпутујете?
-Москва, Црвени трг, снијег и наравно ја. Слика коју прижељкујем и коју ћу остварити. Обећавам, послаћу вам разгледницу.
Који је најдрагоцјенији предмет који посједујете?
-Тренутно мој телефон. Не због цијене или квалитета већ због предивних успомена које се ту крију. Фотографије, поруке, све оно што вам измами осмијех. Уосталом, не бих могла да замислим свој дан без ове справице.
Шта мислите о друштвеним мрежама?
-Искривљена слика наше свакодневице на једном мјесту. Толико срећних људи, модних блогерки и оних који за вечеру пију само скупа вина и једу кавијар. Помисли човјек да смо савршени и да нам је савршено. А са друге стране опет су постале примарни начин комуникације. Кажем вам ја, НУЖНО ЗЛО!
Шта за Вас подразумијева савршен дан?
-Савршен је сваки дан који ми почне јаком кафом без шећера и заврши се загрљајем вољене особе. Дакле, скромна сам.
Ваш хоби?
-Плес, мој највећа страст и љубав још од малена. Уосталом, нема ништа љепше него препустити се мелодији и одиграти Самбу, Jive или ‘пак Quick step. Осим тога, обожавам да пишем. Лијепо је емоције пренијети на папир.
Питање које најчешће постављате себи?
-Је ли могуће? Уствари, то питање ми је постало узречица. Када урадим нешто добро питам се одушевљено ‘’је ли могуће’’? Када урадим нешто лоше, опет исто питање. Ево и сад се питам ‘’је ли могуће да ме ово питате’’?
