Када су Римљани својевремено освојили земљу коју су насељавали Германи, преко домаћег становништва упознали су веронику, љековиту биљку коју су Германи изнад свега цијенили. Називали су је „основним лијеком против свих бољки“, па се и данас у народу зове лијеком за све.
Ова биљка у народу је позната још и под називом разгон, а најдјелотворнија је у снижавању високог холестерола. Двије чаше овог чаја дневно су довољне да се висок холестерол доведе у нормално стање.
Љековита биљка, која нам је остала још из времена наших чукундедова, омиљени је додатак чајевима за прочишћавање крви и заједно са свјежим врховима коприве лијечи хронични екцем. Вероника се свесрдно препоручује код досадног старачког свраба. Слабе и осјетљиве особе добро је подносе као средство за желудац јер је благог дејства, а потпомаже и варење. Њоме се такође отклања катар желуца и лечи поремећај рада цријева.
Разгон (вероника) има величанствено љековито дејство када је ријеч о нервози која се јавља као последица психичке пренапрегнутости. Шоља чаја увече, прије спавања, својим умирујућим дејством чини чуда.
Швајцарски парох Кинцле овај чај за смирење препоручује људима који много умно раде. Они чај треба да пију прије спавања. Памћење ће се побољшати и нестаће несвјестице. Вероника помијешана са коријеном целера отклања слабост живаца и депресију, а изузетно повољно дјелује и код жутице, пијеска у мокраћи и код болова зглобова који се јављају као последица реуме и гихта.
Код хроничног сувог катара бронхија разгон такође чудесно дјелује. За плућа се користи мјешавина истих дјелова плућњака, листова подбјела, боквице и разгона. Чај се заслади с мало меда или биљке попаре врелом водом у којој је растопљен жути шећер.
Код жутице и обољења јетре и слезине препоручује се следећа чајна мјешавина: 50 г коријена маслачка, 25 г цвјетова водопије (цикорије), 25 г лазаркиње и 50 г разгона (веронике). Ове биљке добро помијешати. На четврт литре воде узети пуну малу кашику и током дана пити, гутљај по гутљај, по двије шоље незаслађеног чаја.
