Уколико се у наредној години призна отцјепљење Косова под било којом формулацијом, кључеви судбина оних којима је до слободе, самосталности и суверености – биће само у рукама СПЦ. Уколико се Српска црква не појави у 2018. години, суштински ће престати да постоји као организација
Пише: Никола Маловић
Оно што видим од мора до Дунава јесу душе разапете између класичног родољубивог наратива и storytellinga о денацификацији као предуслову. Српска је црква све богатија, све ближе унији с Римом, и све отуђенија од народа који се такође разлабавио у вјери па допушта да му се пред очима новотари.
Глаголом којим завршава минула реченица, почиње кварење традиције којој ништа није недостајало, јер да јесте – зар би опстала вјековима? Данашњу цркву да ли би препознао патријарх Павле?
Од бољег живота у 2018. нема ништа. Чему се обичан човјек у распродатим земљама може надати? И на основу којих економских параметара? Са стажом који ускоро улази у пунољетство, причам како је Његошева Црна Гора била земља без путева, без школа, без болница, без привреде, без, без, без… али је имала духовну и моралну вертикалу, те тако опстала до мјере да очара за њу пребогату Боку Которску да јој се придружи 1813. у државотворним смислу, те је била идол устаничкој, такође слободарској Србији.
Данас су и Србија и Црна Гора – географије без икакве шансе за дугорочни бољи живот, иако су, парадоксално, ово једине географије на којима наш народ, с другим народима и народностима у суживоту, може доживјети вијек достојан човјека.
Уколико се у години пред нама призна отцјепљење Косова под било којом формулацијом, кључеви судбина оних којима је до слободе, самосталности и суверености – биће само у рукама СПЦ. Уколико се појави патријарх, те позове народ да стане уза њ, ако анатемама изопшти вучије и дачије, ако позове сестринске православне цркве да му се нађу на страни, што би се, реално, догодило, ако позове на непризнавање велеиздајничких потписа од Бриселског споразума наовамо, имаћемо државу. По коју цијену, не знам, али знам да бомбардовани поново бити нећемо.
Уколико се Српска православна црква не појави у 2018. години пројектованог признавања независног Косова, суштински ће престати да постоји као организација. Не рачунајући оне којима је једина вјера у сребрењаке Јуде Искариотскога, Србима ће преостати само вјера у Исуса Христа.
(одломак из колумне у Недељнику)
