Скидање прашине

Подгорица затрла трагове свог заштитника св. Марка!

6495
Капија манастира Светог Марка, снимљена средином 50-тих година, непосредно прије рушења

Данас се слави Свети Марко, апостол који је написао прво јеванђеље, а Подгоричани имају разлог више да га славе јер је заштитник њиховог града. Но, подгоричка општина је 1958. године уништила последње трагове манастира посвећеног овом свецу

Пише: Донко Ракочевић

Христов ученик,  апостол и јеванђелист Марко је заштитник Подгорице, а у Драчу у Старој вароши постојао је манастир посвећен овом свецу. Манастир је порушен за вријеме османских освајања, а све до почетка 20. вијека постојали су његови остаци. Капија манастира срушена је 1958. године.

Спомен на светињу и манастир чува породица Ђечевић, која сваке године (од 1992.) дочекује митрополита, свештенство и литију ријечима добродошлице.

Велика капија се помиње у литератури као остатак манастирског комплекса. Драгица Ђурашевић-Миљић је назива “монументалном манастирском капијом”.

-Општина је 1958. године донијела  уредбу да се руше зидови, око три метра висине, и то је тада све срушено – свједочио је Халит Ђечевић. – Дошао је један човјек, кога нећу именовати, и однио сав клесани камен.

Срушени су тада и они зидови, на којима су се налазили блокови са траговима икона, које је 1886. поменуо др Петар Миљанић у “Гласу Црногорца”.

О исклесаним знамењима на огради испред кућа Ујкашевића свједочанство је оставио и Максим Шобајић. “Над округлим вратима озго у старом бедему, у своду, виде се 10 мермерних икона, са сликама светаца у плочама изрезаних, за које народ прича да су то апостоли. Људи причају да су била још два са страна, али да су намјерно изгребани и да им је затрт траг“ (Старине у Зети, 1892, стр. 60).

Капија и иконе су дакле преживјеле отоманско доба, али нијесу општинску уредбу.

Једна од најљепших и најстаријих староварошких кућа, грађена у полуоријенталном стилу, звана Чардак Ђечевића, налазила се поред раскршћа улице Ђечевића и Џан улице, за коју су неки аутори тврдили да је подигнута на темељима некадашњег хришћанског манастира (цркве) Дрпе (Дрепа), у којем је, према мишљењу неких историчара, било сједиште прве Зетске епископије, коју је основао Растко Немањић, алијас Свети Сава.

Потоњи остаци те куће су (што од зуба времена, што од посљедица бомбардовања Подгорице) „нестали“ средином минулога вијека, мада и данас – у подруму и дворишту постојеће куће Ђечевића – има трагова негдашњега вјерскога објекта.

Полазећи од предања да је ту био манастир Дрпе, православно свештенство и вјерници приређивали су сваког 8. маја, на Марковдан, свечарску вјерску поворку – литију – која је тада полазила од Манастира Дајбабе, са молебаном на локалитету негдашњега манастира Дрпе, односно код Чардака Ђечевића, гдје су их дочекивали представници те старе подгоричке фамилије, све до Другог свјетског рата. Тај обичај је, 1992. године, обновио митрополит Амфилохије, с тим што сада литија полази испред цркве св. Ђорђа.

Данас неће бити одржана ова најстарија подгоричка литија, због забране окупљања од стране НКТ-а.