Приликом нагодбе србијанског Тужилаштва са Самиром Авдићем да буде заштићени свједок у случају Орић, дат му је амерички пасош и 800.000 долара, а он је на крају одбио да свједочи…
Пише: Раде Јеренић
Трећи свједок је посебно занимљив. У њега је велике наде полагао тужилац Владимир Вукчевић.
-Кључни човјек код нас у истрази био је Самир Авдић, који је као заштићени свједок имао кодно име Аладин, он је био Орићев саборац и очевидац злочина. Међутим, босанска агенција СИПА у пресретнутим разговорима је снимила како се он договорио с Насером да не свједочи. И стварно је одустао… Његова жена је „дете Сребренице“, те га је и она подржала у тој одлуци. Ми смо у истрази урадили све што је било у нашој моћи, врло професионално – каже тужилац Вукчевић.
Али, када овлаш сецирамо ту професионалност, долазимо до запањујућих података. Авдић који се налазио у програму заштите свједока у Србији, успијева да нађе начин да мобилним телеофном ступи у контакт са Орићем, што је тешко кршење протокола о безбједности свједока. Вукчевић сматра да је одговорност била прије свега на људима из јединице за заштиту свједока.
Да смијурија буде потпуна, приликом нагодбе србијанског Тужилаштва са Авдићем да буде заштићени свједок, дат му је амерички пасош и 800.000 долара. Како је србијанско Тужилаштво обезбиједило 800.000 долара можемо претпоставити. Амерички пасош је, с обзиром на блиску сарадњу са амбасадом у Београду и америчким администрацијом, био лакши дио посла.
Авдића је након завршетка рата ухапсио амерички СФОР (а Хрватска га је одликовала за допринос ‘Домовинском рату’ – ратовао је на страни Хрвата у Вуковару), те га узручио органима Републике Српске, који га терете за убиства цивила 1995. године. Наводно је Авдић у свом исказу проказао још тројицу сабораца, због чега је пуштен да се брани са слободе, а он је то искористио и емигрирао у САД. Након што је у РС осуђен на шест година робије, САД га изручују БиХ, односно РС, гдје је одслужио казну, после чега у контакт са њим ступа Тужилаштво Србије и нуди му нагодбу да бдуе заштићени свједок у предмету Орић.
Епилог читаве шараде је да је Насер Орић на слободи иако му се судило за „само“ три убиства. Ако би се тим темпом наставило, три по три убиства, против Орића би требало да буде покренуто најмање 1.000 процеса.
Тужилаштво за ратне злочине Србије морало је да уради све да дође до валидних доказа који не могу бити оборени на суду, а нарочито је морало да води рачуна о кредибилности свједока и њиховим ранијим свједочењима.
Србијанско Тужилаштво је својим инвентивним приступом у великој мјери допринијело оваквом исходу. Просто је невјероватно да неко може бити толико наиван, да не употријебимо праву ријеч, па да на овакав начин води истрагу и својим дилентантизмом допронесе да се човјек који је несумњиво одговоран за злочине над Србима у Подрињу, још једном опере од сваког гријеха.
Неодговорно је то према држави Србији која стаје иза институције недорасле свом послу, неодговорно је то и према жртвама и њиховим породицама. Или је у питању био виши циљ, да се правоснажном пресудом заувијек верификује Насерова невиност, која се на суду више никада неће доказивати.
први део текста можете прочитати преко линка:
(izvor: Expres)
