ИЗ ПИСАМА ЛАЗЕ КОСТИЋА

Три тупоглава сина Николе Тесле!

4212

Пошто није успио да убиједи Николу Теслу да ожени Ленку Дунђерску, славни српски писац му пише: „Ко зна каква би била деца? Знам да су најгенијалнији људи рађали недоношчад, или бар сасвим обичне, свакидашње мозгове, а то је – сасвим природно: Њихов мозак је толико радио, да ништа није остало за њихова муда. Помислите само, кад би иза вас остала два три сина тупоглава, како би ти улудо могли потрошити сву славу своје дичне очевине.“

Пише: Зоран Рајић

„Драги пријатељу, данас је, отприлике, трећа обљетница како смо се оно састали у Пешти и онако лијепо провели оно неколико дана. Наумио сам да прославим тај дан. Шта мислите како? Не бисте никад погодили да вам не кажем: Хоћу да вас оженим!“ – написао је разбарушени романтичарски песник у писму Тесли 12. јуна 1895. године.

Лаза је Тесли писао из манастира Крушедол, у који се повукао, убеђен да је љубав са Ленком неостварива и притиснут да се ожени Јулијаном Јулчом Паланачки из Сомбора, с којом је био верен 12 година.

Кад већ није могла да буде његова, како је сматрао, Лаза је Ленки хтео да нађе најбољег мужа. Присетио се да је Тесла једном приликом рекао да, кад би се женио, оженио би се само Српкињом.

„Девојка коју сам вам наменио подобна је да савлада сваку женомрзицу. Ја мислим да би и мртвог оживела, не само мртвог Дон Хуана, него и мртвог свеца… До сада је одбила читаву војску просаца. Родитељи се забринули: има јој 24 године – ал’ не бисте јој дали више од 20… Дуго сам се трудио да дознам за узрок те немилости, те једва једвице дознам: њен је идеал Никола Тесла“ -предочио је песник научнику.

Ленка је то, међутим, са великим чуђењем оповргла у свом дневнику: „Не знам шта је са њим? Нуди ми за удају неког господина из Америке, нашег порекла, већ славног проналазача, мислим да се зове Никола, презиме му је чудно. Шта је њему? Нахвалио га, да га не би боље нахвалиле ни моје проводаџике: висок, каже, леп, леп, баш за вас, образован, уман, начитан и већ славан, нежења… Доиста, шта се дешава са њим? Нећу ни младог, ни лепог, ни високог – како не разуме да хоћу само њега.“

Иако Теслина писма Лази нису сачувана, његов одговор на понуду за женидбу јасан је из писма које му је песник упутио 4. септембра 1895.

„Драги Пријатељу, ако хоћете да Вам речем по души, ја се другом одговору нисам ни надао. А кад већ говорим о души и кад се добро промислим, ваља ми признати: на вашем месту не бих ни ја другачије.

Најкрупнији разлог за вашу женидбу био би, да се не сатре семе које рађа такве детиће. Али прво: не може се нико сасвим поуздати да ће имати деце, ни кад би се оженио у најбољој снази, ни кад би узео најздравију девојку.

Друго: Ко зна каква би била деца? Знам да су најгенијалнији људи рађали недоношчад, или бар сасвим обичне, свакидашње мозгове, а то је – сасвим природно: Њихов мозак је толико радио, да ништа није остало за њихова муда.

Помислите само, кад би иза вас остала два три сина тупоглава, како би ти улудо могли потрошити сву славу своје дичне очевине.

Зато немојте мислити ни са каквим болом на то да сте ви задњи свога рода. Јер напокон, ваше племе, па да је и Немањино не би се могло лепше завршити него таквим егземпларом.“

НАЈЛЕПША И НАЈЖАЛОСНИЈА РОМАНТИКА

Ленка Дунђерски преминула је 25. новембра 1895. године, на свој 25. рођендан, непуна два месеца пошто се Лаза Костић оженио Јулијаном Паланачки. Званични узрок њене смрти је тифусна грозница, мада се, судећи према наговештајима из њених дневничких записа, можда и убила. Лаза, који је и пре њене смрти напустио супругу, послао је 19. децембра Тесли Ленкин посмртни плакат и написао: „Као што видите, неће ни ваша биографија остати без романтике, најлепше, али и најжалосније.“