Бока которска, заједно са Будвом и Паштровићима, на основу одлуке Народног вијећа, 1918. године, одлучила је да се припоји Србији. Српска војска је за Будву била ослободилачка војска, то је била њена војска у којој се борило близу хиљаду бораца из овога краја.
Пише: др Мирослав Лукетић
У посљедње вријеме обновиле су се дискусије око вјеродостојности ослобођења Будве 8. новембра 1918. године. Оспорава се Српској војсци да је она ослободилац, постављају се захтјеви за скидање спомен-плоче коју је Општина Будва поставила 1931. године изнад главног улаза у Стари град.
Професионална дужност ме обавезује да као научник-историчар, аутор више књига и прилога из прошлости Будве и Паштровића, подсјетим јавност на тај историјски догађај.
Окружје бококоторско, којем је припадала Будва, са књежинама Маине, Побори, Брајићи и издвојеном Општином Паштровском – одлуком великих сила 1814. године додијељено је Аустроугарској монархији. Дакле, Бока которска је више од сто година, тј. све до 1918. године, улазила у састав Краљевине Далмације, као дио велике Аустроугарске монархије. Сви грађани овог краја су били аустријски држављани, гласали су и бирали власт; морали поштовати законе; своја грађанска права остваривали су у овој држави. Примјера ради: С.М.Љубиша је био шест пута биран за народног посланика у Далматинском сабору, био је предсједник Сабора и посланик у Бечком парламенту.
Када је Црна Гора 1914. године објавила рат, аустријска војска се повукла из Будве и фронт је успостављен у Грбљу. Више стотина житеља овога краја ступило је добровољно у црногорску војску. Капитулација Црне Горе 1916. године приморала је добровољце из Будве и Паштровића да напусте овај крај и да заједно са српском војском пређу Албанију и као добровољци ратују заједно на Солунском фронту.
У Музеју Манастира Прасквица, на спомен- плочи урезана су имена Паштровића – учесника балканских ратова и Првог свјетског рата; има их шест стотина.
Послије капитулације Црне Горе, аустријска војска је поново запосјела Будву; грађани који су били у црногорској војсци или су сарађивали са њом, а нијесу одступили, били су ухапшени; седам Паштровића је стријељано на Шпањоли у Херцег Новом; многи су били интернирани у логоре; спровођен је терор, нарочито према Паштровићима, јер је њих највише одступило са српском војском и борило се на Солунском фронту.
Пробој Солунског фронта и успјеси на другим фронтовима довели су до слома Аустроугарске монархије. У Црној Гори је одржана Подгоричка скупштина која је одлучила да се Црна Гора уједини са Србијом.
Бока которска није имала своје представнике на Подгоричкој скупштини, јер она није ни била дио Црне Горе. Након слома Аустроугарске монархије, Бока которска, заједно са Будвом и Паштровићима, на основу одлуке Народног вијећа одлучила је да се припоји Србији. Дакле, Будва није ушла у састав Србије, односно Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, преко одлуке Подгоричке скупштине, већ самостално.
Треба рећи да се у то вријеме у Боки которској већина житеља изјашњавала национално као Срби. То исто важи и за подручје Будве и Паштровића.
На Митровдан, 8. новембра 1918. године, јединице српске војске су свечано дочекане као ослободиоци Будве. Послије вишевјековне доминације страних сила Будва је дочекала ослобођење. Био је то народни празник за памћење.
Архивска документа и други извори потврђују ово и то се не може оспоравати. Као очевидац детаљан опис дочека српске војске на Митровдан, 8. новембра 1918. године, дао је угледни грађанин Будве Мило Љубиша (Архив Будве АБ.ФД)
Српска војска је за Будву била ослободилачка војска, то је била њена војска у којој се борило близу хиљаду бораца из овога краја.
Као потврду општег народног одушевљења ослобођењем и уједињењем са народима новостворене јужнословенске државе – општина Паштровска у Кастел Ластви донијела је одлуку да се име мјеста Кастел Ластва промијени у Петровац – у част српског краља Петра Првог ослободиоца.
Велика свечаност одржана је 12. децембра 1931. године поводом освећења изграђеног колског пута Цетиње-Будва. Освећење је обављено у 10 часова на Брајићима и отворена је спомен – пирамида. У 12 часова гости су стигли у Будву и тада је бан Зетске бановине отворио спомен-плочу постављену изнад главног улаза у Стари град посвећену српској војсци која је 8. новембра ослободила Будву. Општина Будва је бана Круља прогласила својим почасним грађанином.
(Мирослав Лукетић је црногорски историчар и публициста, рођен у Будви 1927 године. Завршио је Војну академију и Филозофски факултет. Учесник НОБ. Он је виши научни савјетник и публициста. Истражује прошлост Будве и Паштровића. Награђен је Новембарским наградама града Будве и неколико других признања. Овај његов текст је објављен у првом броју „Паштровског алманаха“)
