У тачки 2. Споразума Холбрук – Караџић, који је ревија Исток својевремено објавила, стоји да Влада Сједињених Америчких Држава ставља на располагање Караџићу суму од 600.000 долара у локалној валути – „сума је намијењена за одржавање тренутног начина живота Р. К. и текуће трошкове у периоду од пет година“. Караџић се заузврат обавезао на потпуно повлачење из политичког живота
Пише: Љубиша Морачанин
„Одмах након Дејтона донио сам одлуку да се не кандидујем. Одржали смо Скупштину странке на Видовдан 1996, ја сам одустао од кандидатуре уз споразум са Холбруком. Сада већ постоји и глагол ‘холбруковати’ некога, тј. обећати му па не испунити. Зато им више ниједан предсједник неће прихватити гаранције… Једини договор који је требало да остане тајна био је договор са Холбруком. Отприлике да се повучем из јавног живота, а они ће ме оставити на миру“, изјавио је Радован Караџић у јучерашњем интервјуу за „Вечерње Новости“.
Караџић није изнио никакве детаље о форми тог споразума, а из његове садржине биће јасно и зашто. У јесен 1996. године, ревија Исток је дошла до споразума Караџић – Холбрук и објавила га, али мало ко је у јавности вјеровао у аутентичност тог документа, па и у постојање било каквог споразума такве врсте.
Па, да најприје погледамо шта пише у том Споразуму:
ОБАВЕЗЕ I
1. Р. К. се обавезује да ће поднети оставку на све државне и партијске функције. Одлука ступа на снагу до истека рока од 90 дана, колико тражи за уговарање неопходних појединости са остатком руководства. Оставка мора бити неопозива. Извршити утицај на факторе у странци, како би била олакшана оставка и промена у хијерархији.
2 .Р.К. dо подношења оставке неће доносити партијске нити државне одлуке, нити утицати на друге да их донесу уколико се они баве следећим тачкама:
-ратне оепрације на територији РС
-дислоцирање цивилног становништва
-међународни уговори – војни, привредни, безбедоносни, регионалне интеграције
-наименовања државних, партијских, регионалних администрација – функционера
-дислоцирање финансијских средстава
(важност од 5.11. 03:30)
3.Р.К. ће се повући из јавног живота. То подразумева недавање интервјуа, изјава (лично или преко посредника), необјављивање публикација политичке и друштвене проблематике.
4.Р.К. ће се преселити на локацију, о којој је договор извршен усменим путем. Р.К. неће напуштати дио територија БиХ које су у документима српске стране означава као Република Српска, као и територију Савезне Републике Југославије.
ОБАВЕЗЕ II
1.Влада САД обавезује се да неће вршити утицај, директан или индиректан, на руководство СДС-а у смислу расформирања ве партије, као и у смислу ометања њене аутономије.
2.Влада САД ставља на располагање Р. К. суму од 600.000 долара у локалној валути. Сума је намењена за одржавање тренутног начина живота Р. К. и текуће трошкове у периоду од пет година.
3.Влада САД ставља на располагање Р. К. резиденцијални објекат на локацији која је договорена претходним усменим договором.
4.Влада САД ставља на располагање Р. К. физичко обезбеђење не мање од шест људи.
- Влада САД дужна је да оабвести Р. К. о сваком евентуалном нарушавању његове безбедности.
ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ
1.Овај споразум је трајан.
2.Угрожавање споразума од стране Р. К. третираће се као „озбиљно нарушавање неформалног спразума“, у смислу става 2. 25 „интерног правилника“ и у том смислу ће бити санкционисан, са тренутним роком извршења.
3.Уговор може бити раксинут споразумно, или на иницијативу Владе САД.
У потписима: Радован Караџић и Ричард Холбрук
А седам година касније, крајем фебруара 2003. године, у редакцију ревије Исток је стигао факс који је потписао Радован Караџић, а у коме је, између осталог, стајало:
„Холандска престоница неће имати прилику да ме угости. Ја људима вјерујем на ријеч. Ричард Холбрук ми је понудио нагодбу, да се у потпуности повучем у анонимност у замјену за америчку заштиту од Хашког трибунала. Ја сам свој дио нагодбе испоштовао, а до сада то чине и Американци.“
Караџић даље у писму наводи да се Холбрук на тај потез одлучио пошто му је Алија Изетбеговић рекао: „Склони Караџића и Босне ће бити ријешена!“
„Најтужније понашање у Дејтону било је понашање југословенске делегације која је послужила као инструмент контроле босанских Срба. Београд се у Дејтону појавио као заштитник Муслимана и Хрвата, и ми осим Бога, нијесмо имали другог савезника“, стајало је на крају писма Радована Караџића ревији Исток, а које су потом пренијеле све водеће београдске новине, па и званични лист тадашње савезне владе „Борба“ (што можете видјети на фотографијама).
