Кафа је најпопуларнији напитак данашњице. Она спаја људе и симбол је уживања, пријатељског разговора, трачарења, учења, али и поред свега тога има и одређена љековита својства
Прва плантажа кафе забиљежена је у Етиопији још у 11. вијеку. Биљка чији су цвјетови мирисали на јасмин, из којих су расле црвене бобице, користила се у медицинске сврхе.
Након Етиопије, историја биљежи Јемен као земљу која је почела да производи ,,магично воће“, како су га тада звали. Гувернер Јемена, у Цариграду, представио је ,,магично воће“ Сулејману Величанственом 1555. године. То је била прекретница за производњу кафе какву данас знамо.
Турци су промијенили рецептуру, па су бобице кафе почели термички да обрађују, а печена зрна да прокувавају у води. Кафа је постала незаобилазан детаљ на трпезама Османлија.
Захваљујући трговцима који су одлазили у Цариград, култ кафе се врло брзо проширио и на Европу. Прве кафетерије забиљежене су у 17. вијеку у Венецији, Марсеју, Паризу и Бечу и постале мјесто окупљања студената, умјетника и интелектуалаца. Средином 19. вијека постаје најпопуларнији напитак на свијету.
Оно што је свима познато, јесте утицај кафе на ниво концентрације и будности организма. Међутим, поред тога, кафа утиче и на физичке способности. Само једна шоља кафе сат времена прије вјежбања, може да побољша физичке перформансе, јер кофеин повећава ниво адреналина у крви.
Такође, кафа приликом рекреације помаже у сагоријевању масти јер кофеин помаже разградњи, а организам ту енергију користи за физичку активност.
Захваљујући садржају магнезијума и калијума, кафа може помоћи у борби против вишка килограма. Ова два минерала помажу организму у коришћењу инсулина, регулишући ново шећера у крви, као и потребу за уносом слаткиша.
Уобичајена доза, од двије до четири шоље кафе дневно, смањује ризик од срчаног удара и штити људски мозак од деменције, Паркинсонове и Алцхајмерове болести. Кафа утиче на активност у дијелу мозга у којем се јављају ова обољења.
Дјелује и као антиоксидант, који ради као мали ратник штитећи и борећи се против слободних радикала у организму. Побољшава расположење и помаже у борби против депресије. Кофеин стимулише централни нервни систем и побољшава производњу неуротрансмитера као што су: сератони, допамин и норадреналин, који подижу расположење.
