Пише: доц. мр Весна Бошковић
Бавећи се ентеријером посљедњих 10 година, управо у тој форми изражавања откривам простор као својеврстан организам. Мисао великог научника Николе Тесле: „Све је саткано од свјетлости“ доживљавам и тумачим са аспекта личних спознаја. Материја, као одређена густина свјетлости, која је уткана у све што постоји, потакнута енергијом и непрекидним кретањем и преливањем једне у другу, и у друга стања, ствара ритам савршене композиције која обједињује живот на земљи у форми једног бића.
Умјетничке форме представљају опредмећене вибрације које су свепрожимајуће попут све-духа, ваз-духа (вас-цијелог-духа) енергије која непрестално плеше.
Поставку сам градила кроз игру различитих ликовних форми, различитих поетика, који су одраз моје слободе и мојих моћи да спојим „неспојиво” – на тај начин позивам посматрача на лично преиспитивање. Перципирање из угла сваког појединца на основу сопствених мисли и осјећања чини да сви градимо свој свијет личног виђења стварности.
СЕДМИЦА
Седам галеријских просторија представљају седам инсталација. Број 7 сматра се и библијским, Христовим бројем. Седам је станица у људском организму које су одговорне за рад седам региона у тијелу, а они контролишу седам жлијезда које опслужују све органе, све до посљедње ћелије. Кожа, као највећи орган људског тијела, „ограђује“ нашу унутрашњост, „штитећи“ је од спољних утицаја док порама размјењујемо ваздух, свјетлост, околину и на тај начин комуницирамо са свим што нас окружује. Дишемо мислима и сопственим дјелима!
Број 7 је и симбол без-коначности, без-смртности и сталног обнављања. Све преживљава метаморфозу која за нашег вијека и за нашу свијест није баш уочљива. Прва ћелија датира од прије 4,5 милијарди година. Процес настајања и нестајања цивилизација, религија, људи, кретање је енергије која рециклира све што је у природи и човјека, као изданка природе. Ваздух, вас-цијели-дух, чува меморију свих времена која пулсира у нашем бићу.
Галеријски постор са „шаром”, која се непрекидно понавља и испуњава цијелу „собу” из које су изрониле 7 лопти и 7 лед-свјетиљки, отворен прозор, говори о непрекидном плесу ваздуха, који је најелегантнији и најтановитији. Осама, магличасто сивило – стање меланхолије, прихватање мојих слабости, без помисли на предају, освијестили/освијетлили су „позорницу“ метафизичких појава.
СУНЦЕ
У холу галерије налазе се натписи на жутим позадинама два паралелна зида, истакнути бијелим словима која излазе из зида и намећу се својом поруком: „Све је саткано од свјетлости“. Уласком у галерију, гледалац на лијевом зиду ишчитава ову поруку; наспрамни зид такође има исти садржај, који се ишчитава приликом изласка, у жељи да се иницира принцип: све сто је лијево, може бити и десно и (кретањем) све што је горе, може бити и доље.
Жута боја симболизује Сунце, поглед у Сунце оставља печат бјелине, а свјетлост је безбојна и без видљиве форме, осим у одређеним временским условима, када показује свој спектар боја. Свјетлост је активна 24 часа, она нас прожима и служи да препознамо облике дању, онда се повлачи и исијава из свега што је дању озрачила. Слова на зиду “Све је саткано од свјетлости” су састављена од симбола, који имају своју форму, своју звучност, изазивају специфичан трептај у ваздуху и вибрацију у нашем тијелу приликом изговарања ријечи и преусмјеравају и сунчеву свјетлост.
ГОЛУБОВИ
Присуство голубова – живих експоната у крлеткама /кавезима постављеним у нишама у зиду – подсјећа на нашу удаљеност од стварне природе живота. Голубови, симболи слободе, мира, а у религији симбол праштања, често су заступљени у религијским представама. Убрзана динамика живота чини да смо сви заробљени, отуђени, да немамо стварни мир, а тек никоме ништа не праштамо. Све то говори о губицима људске врсте, који се умножавају и пролазе непримијећено, али природа даје одговоре на то. Позив да останемо разумни док не уништимо све око себе. Позив на праштање је позив на духовни мир, призивање слободе духа, који производи осјећање испуњености љубављу, а то је стварна природа људског бића.
У цртежу рађеном у 7 слојева, гдје први слој има потпуно геометријску форму брижљиво организованих сегмената цртежа са одређеним ритмом понављања, број 7 није случајно изабран: он у свом одређеном понављању има значење без-смртности и сталног обнављања. Светост, у религијском смислу је посвећеност Богу. Свеци имају ореол око главе као симбол духовности, освијешћеног ума, освијетљеног ума. Ријечима светост-свјетлост градим слојеве цртежа, који су читљиви у појединим сегментима.
ДИГИТАЛНО ДОБА
Интернет генерација… 4 прозора су симбол wиндоwс-а који је ушао у сваки дом…дигитализовано друштво упућује на удаљавање од спознаје истина…стварање нове религије која покорава човјека на нивоу информације и деградира његове потенцијале. Брза информација и проток интернета је основна фрустрација атмосфере коју дишемо, која доводи до потпуне конфузије и могућности потпуне контроле над човјеком.
Одраз прозора на поду, који гради крст и призор додира, „стварање Адама”, има вишезначно објашњење (овај призор већ најављује искушење и гријех, неминован након стварања човјека).
Четири поља прозора граде симбол нове технологије, нове религије, дигитализоване ере, која себи даје позицију Бога и збиља влада својим моћима; човјек је потчињен и контролисан.
СВЈЕТЛОСТ
Стуб свјетлости, који израња из плафона, усмјерен према тлу галеријског простора на неки начин објашњава свјетлост космичких тијела, која „свијетле“ простор. Стуб свјетлости, као пријемник, проводник информација из других и другачијих простора употпуњује перформанс. Виолина својим звуком и вибрацијом, мелодије „валцера“, обједињује и осваја чулност присутних у галерији и све доводи у склад. Вибрација се шири галеријом, путује према средишту земље, као оса свијета (аxис мунди) и према космичким просторима.
СТО
„…нека буде царство твоје, како на небу, тако и на земљи…”
Крхкост стакленог стола, кроз који је пројектован видео – сталног кретања облака, који се рефлектује и на плафону, даје приказ макро слике свеопштег кретања, прожимања и условљености тијела…
