Годинама је Црвена звезда покушавала да се попне на кров Европе, и тек јој је то успјело пред сами распад Југославије, 1991. године. Ко зна да ли би и тада да се финална утакмица европског Купа шампиона није играла у Барију, гдје почивају мошти чудотворца Светог Николе, који се највише поштује код Срба. А гле чуда, стадион у Барију је један од ријетких у свијету који се зове по свецу, и то баш по Светом Николи.
Сребром опточена икона, „Чудесни образ оца Николаја“, дар Стефана (Уроша III) Дечанског, заштитница је града Барија. Из базилике светог Николе, та икона је изношена само у ријетким приликама – када настане велика суша или се десе превелике кише. Италијански љетописац Беатило пише да се увијек десило чудо – киша би почела да пада у вријеме суше, или би стала у вријеме поплава.
Централни дио иконе заузима фигура светог Николе који десном руком благосиља, а лијевом држи јеванђеље. У горњем дијелу насликана су попрсја Христа и Богородице, док су у доњем делу смјештене клечеће фигуре донатора, Стефана Уроша III и његовог сина младог краља Душана.
Више о овој икони Светог Николе можете прочитати у нашем тексту „Српска икона св. Николе – заштитница града Барија!“