коме(н)дија

Сумњиви предсједнички кандидати

2975

Пише: Даница Кораћ

ПРВИ И ПОСЛЕДЊИ ЧИН

Неки кафић у неком црногорском граду. На столу два дојча и дневне новине. Главни ликови разговарају о предсједничким кандидатима.

-Предсједник би требало да буде богат, да не краде кад дође на власт.

-Сиромашни би боље разумио проблеме народа.

-Кад је био способан да стекне богатство, биће способан и да води државу.

-Није то стечено поштено. Ај ти скупи милионе од 250 евра плате.

-Добро би било да буде млад и лијеп. 

-Ево нам млади и лијепи дођоше главе.

-Нека буде нестраначка личност. Доста нам је политичара.

-Нема у Црној Гори нестраначких личности. Свако ради за некога.

-Најбоље да доведемо некога са стране.

-А шта тај са стране зна о нашим проблемима?

-Нека буде жена.

-А није важно је ли чо’ек или жена, само нека зна да ради.

-Добро би било да буде онај мали, иако не зна којим језиком говори.

-А он ти је у средњој школи пјевао ,,Косово је срце Србије“.

-Нека буде професор.

-Њему је син у ДПС-у.

-Нека буде онај директор хотела из Београда.

-А он ти је био Милов министар.

-Добра је она новинарка.

-То је амерички слуга.

-Можда онај научник.

-Ђе си видио озбиљног научника у свијету да се кандидује за предсједника?

-Свиђа ми се онај предузетник.

-Неозбиљан је.

-Најважније је да буде паметан.

-А шта ће му памет кад се свакако ништа не пита.

-Ма предсједник је само фигура.

-Јес.

ЗАВЈЕСА