Марина Медојевић је завршила школу класичног балета ,,Васа Павић“ и Економски факултет у Подгорици, а била је балерина у ЦНП-у. Удата је и мајка двоје дјеце: Балше и Мие. Незапослена је више од двије деценије. Волонтерски се бави хуманитарним радом. Предсједница је фондације ,,Банка хране ЦГ“, која функционише од 2010. године.
Ваш животни мото?
-Буди оно што јеси. Не угледај се ни на кога, ради оно што желиш, како желиш, достојанствено пазећи да сачуваш образ који си наслиједио од родитеља и који наслеђују твоја дјеца.
Шта сматрате својим највећим успјехом?
-Највећи успјех је што смо успјели да сачувамо љубав у породици и осјећај заједништва.
Шта бисте промијенили код себе?
-Превише бринем, то је моја највећа мана. Људи који сарађују са мном кажу да сам превише одговорна. То у Црној Гори није пожељна особина.
Кад сте били најсрећнији у животу?
-Најсрећнија сам била када су на свијет долазила моја дјеца. Чудо живота и
неописива радост која се не може мјерити ни са чим.
Који таленат бисте вољели да посједујете?
-Била сам талентована балерина, чланица Црногорског народног позоришта.
Ипак вољела бих да сам била талентованија за свјетску сцену. Класичан балет је моја велика љубав.
Чега се највише плашите?
-Плашим се једино злих људи, монструма у људском облику.
Шта Вас највише изнервира или наљути?
-Изнервира ме неправда, увијек. И то што има пуно сиромашних људи у нашој предивној земљи, непоравдано. Наљутим се на безобразлук и неваспитање.
Исток или Запад, и зашто?
-Исток због духовности, а Запад због демократије.
Због чега се највише кајете?
-Не кајем се за оно што сам урадила, никад. Ако погријешим, није ми проблем да се извиним. Кајем се само за оно што нисам урадила, а могла сам.
Чега се најчешће сјетите из дјетињства?
-Мириси дјетињства су нешто што се памти док смо живи.
Која историјска личност Вас посебно импресионира?
-Његош, пјесник и филозоф. О њему се много може рећи и никада довољно. Срећна је Црна Гора што га има.
Три најљепша природна бисера у Црној Гори?
-Ријека Тара, Бока Которска, Дурмитор.
Три најзначајније личности из историје Црне Горе?
-Марко Миљанов, Свети Петар Цетињски, Његош.
Омиљени писци и књиге?
-Немам омиљеног писца. Волим многе почевши од Ива Андрића, Меше Селимовића, Достојевског, Толстоја, Орхана Памука, Карлос Сафона, Јустејн Гордера, Вилијем Пол Јанга… Много их има.
Омиљени филмови?
-Волим разне жанрове, осим хорора и научне фантастике. Бирам их према расплложењу. Некада су то историјски и драме, а некад романтичне комедије које ми дају потребну дозу расположења.
Омиљени пјевачи (групе) и пјесме?
-Ex YU сцена, Адел, Ејми Вајнхаус.
Када бисте могли да изаберете било коју особу на свијету, кога бисте позвали на вечеру?
-Позвала бих наше младе људе који су успјели у свијету, да ми причају о свом животном путу из малене земље у велики свијет. Не његујемо наше најбоље амбасадоре у свијету.
Шта највише цијените код људи?
-Искреност, лојалност, духовитост.
Лик из данашњег свијета, кога посебно цијените?
-Не могу да издвојим једног. Било би много оних који су мени интересантни зависно од поља дјеловања (књижевност, сликарство, музика, балет, филм, спорт, хуманитарни рад…).
Најљепши мушкарац на свијету?
-Љепота је у оку посматрача. Ако бих морала физички да га представим била би то љепота Мела Гибсона, из млађих дана. Ипак, много је важније да мушкарац буде добар човјек, њежан и пажљив.
Шта највише гледате на телевизији?
-Ријетко гледам ТВ. Намјерно. Не желим да ми медиокритети којих је пуна телевизија кроје свијест.
Која је Ваша најдража успомена?
-Путовања са породицом. Тада смо 24 часа упућени једни на друге и увијек се додатно зближимо.
Гдје бисте вољели да отпутујете?
-Јужна Америка.
Који је најдрагоцјенији предмет који посједујете?
-Прстен који ми је поклонио супруг. Непроцјењив је за мене.
Шта мислите о друштвеним мрежама?
-Друштвене мреже су начин да успоставите изгубљене контакте са људима. То је начин да кажете шта мислите и изразите свој став .
Шта за Вас подразумијева савршен дан?
-Савршен дан је дан у природи, са породицом и пријатељима.
Ваш хоби?
-Хуманитарни рад је мој хоби. Ја сам дипломирани економиста али сам на бироу рада деценијама. Како немам професионално остварење које сам толико жељела, пронашла сам начин да се осјетим корисном и истовремено срећном што помажем људима у стању социјалне потребе.
Питање које најчешће постављате себи?
-Да ли је овако морало да буде? Мислим да је наш живот могао бити много бољи ван Црне Горе јер смо имали све предуслове за то. Прошло је већ 30 година веома тешког живота у Црној Гори. Године нам нико надокнадити не може. Ко је имао право да нам их узме? Желим да вјерујем да бољи дани за црногорски народ долазе ускоро.
