пишу ,,вечерње новости"

Словенија захтијева од Србије повраћај умјетничких дјела!

1381

Власти у Љубљани од Београда захтијевају повраћај 313 умјетничких дјела и предмета из збирки музеја и државних установа на основу сукцесије

Словенија захтијева од Србије више од 300 умјетничких дјела и историјских предмета из збирки српских музеја, званичних резиденција и државних установа, откривају „Новости“.

Листа умјетнина, која је у средишту захтјева, састављена је по само једном критеријуму – чињеници да су њихови аутори Словенци или је Словенија на било који начин учествовала у њиховом стварању. По овом основу власти у Љубљани траже више од 200 слика и скулптура, десетине музејских предмета, па и филмове „Кекец“ Јожеа Галеа, „Битка на Неретви“ Вељка Булајића и „Задах тела“ београдског редитеља црног таласа Живојина Павловића.

Свој захтјев Словенија је истакла још 2015. године, када је тамошње Министарство спољних послова амбасади Србије послало списак са 313 предмета из српских музеја, државних установа и резиденција на које они полажу наводно право. Иако Љубљана нема правно упориште да захтијева умјетничка дјела, њихове власти годинама појачавају притисак на Београд, а недавно је стигао и последњи у низу ултимативних захтјева да Србија изврши непостојећу обавезу.

Словенци, између осталог, захтијевају слике и скулптуре словеначких умјетника Божидара Јакца, Гојмира Антона Коса, Августа Чернигоја, Рихарда Јакопича, Лојзеа Долинара, Зденка Калина, Марија Прегеља и многих других, чак и непознатих аутора. У овој групи радова је и портрет чувене српске сликарке Надежде Петровић који је урадио словеначки сликар Иван Грохар и низ других дјела. Љубљана потражује и умјетнине које се чувају у Дому Војске Србије, некадашњем Маршалату, Предсједништву, Музеју ваздухопловства, резиденцији у Ужичкој 7.

На листи су махом уља на платну, акварели и графике, али и вајарске фигуре од бронзе и слоноваче. Уз то, Словенци захтијевају и десетине историјских предмета који се чувају у Србији. Међу њима су заставе словеначких јединица из НОБ-а, радио-станица из времена италијанске окупације, партизански топ и санитетски материјал из збирке Војног музеја на Калемегдану. Србија, по истом захтјеву, под Алпе би требало да пошаље и дјелове авиона „еда 5“ и КБ-11 којима је летио пилот Едвард Русјан, који се чувају у Музеју ваздухопловства у Сурчину. На истој листи је и поштанска кочија која је саобраћала у Истри и Приморју из Музеја ПТТ, као и локомотиву 151-012 из 1884. године, која припада Железничком музеју у Београду.