Џозеф Кембел оставио нам је у насљеђе своју животну филозофију сажету у једној јединој реченици коју је понављао кад год би му се за то указала прилика: “Слиједите свој жар!”
Од најстаријих се дана историје човјечанства сусрећемо с митским причама. Оне се налазе у коријену сваког народа, сваке културе. У њима је човјек налазио смјернице, савјете, путоказе за корачање властитим животним путем. Путем који је требало да га доведе до откривања и остваривања смисла живота, до великог јединства са самим собом, с другим људима и с читавом природом. У животу данашњег човјека овим се причама не придаје таква важност.
Џозеф Кембел (1904– 1987), амерички писац и професор компаративне митологије и компаративне религије, својим је радом вратио митологију на свјетло дана. Њему у част утемељена је “Џозеф Кембел катедра компаративне митологије” на ,,Sarah Lawrence“ колеџу гдје је предавао готово четрдесет година.
Рад Џозефа Кембела утицао је на многе његове студенте, као и научнике, писце, музичаре, сликаре и филмске редитеље. Један је од њих и његов пријатељ Џорџ Лукас који је, надахнут Кембеловом књигом “Херој хиљаду лица”, снимио своје познато ремек-дјело “Ратови звијезда”. Истом Кембеловом књигом надахнут је и цртани филм Волта Дизнија “Краљ лавова”.
Џозеф Кембел умро је 1987. године. Године 1988. популарна је телевизијска серија с америчким новинаром Билом Мојерсом, под називом “Моћ мита”, милионе људи упознала с Кембеловим идејама. Ради се о серијалу од шест наставака снимљеном током посљедњих двију година Кембеловог живота. Овом приликом издваја дио у којем они двојица разговарају о миту и модерном свијету.
МОЈЕРС: Чему митови? Зашто бисмо обраћали пажњу на митове? У каквој су они вези с нашим животом?
КЕМБЕЛ: Мој би први одговор био: Ма живите свој живот, то је добар живот – не треба вам митологија. Не вјерујем у занимање за нешто само зато што се то нешто сматра важним. Вјерујем да човјека неке ствари на овај или онај начин једноставно заробе. Тако се може догодити да нас, уз одговарајући увод, зароби и митологија. А ако се то и догоди, ако нас она уистину зароби, како онда утиче на нас?
Један од проблема који нас данас прате јест недовољно познавање духовне литературе. Занимају нас дневне новости и проблеми нашег времена. Некада су универзитети била нека врста херметички затворених простора гдје дневне вијести нису ометале пажњу усмјерену на унутрарњи живот и на величанствену баштину наше сјајне традиције – Платона, Конфучија, Гетеа и других који говоре о вјечним вриједностима које дају смјер нашем животу. Кад постанете зрелији и испуните главне животне потребе, те се окренете унутрашњем животу – ако тада не знате гдје је или што је то унутрашњи живот, пожалићете.
Грчка, латинска и библијска литература некад су биле дио општег образовања. Данас кад оне то више нису, читава је западна митолошка традиција изгубљена. Некад су те приче биле живо присутне. А кад прича живи у вама, онда препознајете њено значење у односу на нешто што се догађа у вашем животу.
Омогућује нам боље сагледавање онога што нам се догађа. Ми смо тиме доиста изгубили јер не постоји ништа чиме бисмо тај губитак надомјестили. Ти дјелићи древних знања која су била потпора људском животу и која су градила цивилизације и религије током вјекова, у ствари се односе на дубоке унутрашње проблеме, унутрашње мистерије, унутрашње степенице које треба проћи, а ако су вам путокази дуж пута којим идете непознати, морате их сами открити. Али кад вас једном то улови, било из ове или из оне традиције, обузме вас осјећај дубоке, богате и виталне спознаје да се не желите престати тиме бавити.
МОЈЕРС: Митови су кључеви?
КЕМБЕЛ: Митови су кључеви који нас воде разоткривању духовних потенцијала људског живота.
МОЈЕРС: Ви сте измијенили дефиницију мита из “тражење смисла” у “искуство смисла”.
КЕМБЕЛ: Искуство живота. Смислом се бави ум. Који је смисао цвијета? Једна зен прича говори о томе како је Буда, обраћајући се једном људима, једноставно подигнуо цвијет. Само је у очима једног човјека видио разумијевање. Самога се Буду назива “онај који јест”. Нема смисла. Који је смисао универзума? Који је смисао муве? Једноставно јесу. И то је то. Па и Ваш је смисао да јесте. Толико смо обузети постигнућем нечега на спољашњем плану да заборављамо како су унутрашње вриједности, радост живљења, једино битни.
МОЈЕРС: Како можемо доћи до таквог искуства?
КЕМБЕЛ: Читајте митове. Они нас уче гледати у нутрину и тада почињемо схватати поруку симбола. Читајте митове других народа, не оне везане уз вашу властиту религију, јер склони смо властиту религију тумачити дословно – ако читате митове других религија, почињете схваћати.
Мит нам помаже повезати ум с искуством живљења. Говори нам што је то искуство… Данашњи је свијет изгубио везу с митским. Оно што учимо у школама није животна мудрост. Учимо технологије, добиjамо информације. Занимљиво је оклијевање наставника да наведу животне вриједности теме коју предају.
МОЈЕРС: Како трансформирати свијест?
КЕМБЕЛ: То зависи од тога у ком сте смјеру склони усмјерити свој ум. И то је оно чему служи медитација. Цијели живот проведемо у медитацији, иако већином ненамјерној. Много људи већину свог живота проведе медитирајући о томе како доћи до новца и како га потрошити. Ако имате породицу коју морате подизати, ваша је брига усмјерена на породицу. Све су то врло важне бриге, али су већином физичке природе. А како ћете дјеци пренијети духовну свијест ако је ни сами не посједујете? Како то онда постићи? Митови служе да нам подигну свијест на духовно ниво.
