Секс и љепота су, заиста, једна те иста ствар, као што су пламен и ватра. Стога, мрзите ли секс, мрзите и љепоту. Секс и љепота су неодвојиви као живот и свијест. Секс, у ствари, нема својих почетака. Гдје има живота, ту има секса
Пише: Милош Андрић
Жалосно је што се секс сматра толико ружном ријечју. Наука каже да је то инстинкт, али онда, шта је инстинкт? Очигледно, инстинкт је нека стара, веома стара навика која је временом постала ствар природе. Али, ма која навика, колико год била стара, морала је имати свој почетак. А секс, у ствари, нема својих почетака. Гдје има живота, ту има секса.
Секс и љепота су, заиста, једна те иста ствар, као што су пламен и ватра. Стога, мрзите ли секс, мрзите и љепоту. Секс и љепота су неодвојиви као живот и свијест.
Шта би се, на примјер, могло сматрати затрованијом мржњом према сексу од Фројдове психоанализе? Она у себи носи морбидни страх од љепоте и доводи до пропадања наше интуиције.
И најједноставнија особа може бити лијепа. Једино је потребна варница да изазове танано преобраћање неког ружног у љупко лице. То је истински зов секса: откриће чула љепоте. Док недостаје бљесак секса, она се креће ка ружној равнодушности, дјелује одбојно, и све то упркос некој спољашњој допадљивости.
Постоји данас на хиљаде и хиљаде жена које изванредно изгледају, које имају савршене пропорције, прелијеп тен, правилне црте лица; али, мало је дражесних жена. Дражесна жена је један доживљај. Она је откриће ватре.
Два бића, која се предају и препуштају, проналазе се једно у другом уздигнути на ниво вишег бића, уколико је предаја потпуна, а не ограничена на ниво њихових тјелесних бића. Љубав је онтолошки извор напретка онолико колико је заиста јединство, а не само присвајање.