скидање прашине

Русија је зарила нож у срце династије Обреновић!

4327

Писма Милана Обреновића сину Александру, донедавно непозната и стручњацима и јавности, стигла су у Музеј Адлигат у Београду. Према мишљењу историчара, откривају једног другачијег Милана Обреновића, човека са изграђеним државним идејама и јасним политичким погледима на међународну ситуацију.

„Зар не видиш како је Русима увек прво и главно да раздвоје народ и владаоца и да они заузму место између, да покажу како без њих ништа не може бити, како су они потребни и владаоцу и народу.

То је та дволична улога, коју руска политика игра код нас доле на Балкану.

Оно лице окренуто народу, увек говори у име правде, у име слободе! То су тако лепе ствари које народ радо слуша.

Обреновићи су заиста верно и одано послужили Русији, и она им нема шта замерити, осим ако им у грех не упише то што су као Срби првенствено увек имали на уму српске интересе.

Што се тиче мог односа са Русијом, он има две епохе, прва епоха је трајала до другог рата са Турцима. Да су нам Руси тада рекли да скачемо у Дунав и то би чинили!

Горчаков нам је у Берлину рекао да нам ништа не може дати и да се обратимо Андрашију. Нама ништа! А из ничега стварају кнежевину Бугарску! Да не би Аустрије, ни четири округа не би добили!

А сад ме Руси гоне као подмуклог присталицу аустријског!

Али, ја се не бојим ничије вике и увек сам рад да одговарам пред сваким судом за тај обрт у српској политици.

И ко ми пребацује подмуклост? Господа руске дипломате. А како је била не подмукла, већ паклена она улога коју су они одиграли у овој несрећној женидби београдској!

Убилачки нож, који уништава моју династију, само је привидно у руци несретнога краља Александра. У истини, тај нож држи рука ‘севернога брата’ и она га је баш до корица и забила у срце Династије.

Мојој династији, народној династији Обреновића, гроб су ископали браћа Руси!“

Ово пише краљ Милан Обреновић, из Беча, 1. септембра 1900, свом сину Александру.