СВЕТИЊЕ СПЦ

Најстарија српска црква

9465

Пише: Горан Ћетковић

У центру историјског Старог Раса, на брду тик уз градско језгро Новог Пазара, доминира Црква св. апостола Петра и Павла, у народу познатија као Петрова црква, најстарија очувана српска црква.

У овом храму се Немања крстио по православном обреду, а ту се, заједно са својом женом Аном, и замонашио, узевши име Симеон. Овдје су крштени и први српски краљ Стефан Првовјенчани и први српски архиепископ Свети Сава.

Овдје је првобитно био центар Рашке епископије. На овом мјесту су одржавани државни сабори на којима је властела са великим жупаном доносила судбоносне одлуке, попут оних о борби против богумилске јереси или Немањине одлуке о повлачењу са трона 25. марта 1196, и успостављање власти краља Стефана Првовјенчаног.

По начину градње, слична је црквама са простора Приморја, Грузије, Јерменије и Италије које потичу из времена Византије, од 7. до 9. вијека, али је услед преправки и дограђивања постала јединствена, што је био један од разлога да се нађе на Унесковој листи светске баштине од 1979. године, у склопу споменика средњег вијека обједињених под заштићеном целином Стари Рас.

Да ли због наше заборавности, или због сјаја касније подигнутих велелепних бисера свјетске црквене архитектуре које су Немањићи изградили у окружењу (Ђурђеви Ступови, Сопоћани, Студеница), тек – важност коју је Петрова црква имала у тадашњој држави Срба, временом је нестала. У новије доба, вјерници, научна јавност и љубитељи традиције, почињу да разумију какав се значај крије у зидовима и на локалитету ове светиње.

Остаци капије порте Петрове цркве

Археолошким истраживањима је установљено да се на мјесту Петрове цркве налазио ранохришћански култни објекат зидан у 6. вијеку. Пронађене су грчке вазе, сребрно посуђе, златни накит, стаклени и ћилибарски предмети и украси од изузетне научне и материјалне вриједности, који су предати на старање Народном музеју у Београду.

У сјевернозапдном дијелу цркве пронађен је и римски жртвеник са очуваним натписом: „Славним боговима и богињама овог мјеста – Марко Викторин Урцијан одужи се.“ Због тога се претпоставља да је на мјесту Петрове цркве некада постојао и римски храм.

Изузетне културно-историјске вриједности овог споменика, његова загонетна архитектура необичног и јединственог просторног склопа, и фреске из разних епоха – чине Петрову цркву не само најстаријим српским православним храмом, него и једним од најзначајнијих сведочанстава о синтези умјетности Истока и Запада. Академик Светозар Радојичић, ауторитет у изучавању историје умјетности, у основним слојевима иконписа нашао је нуклеус нечега што се касније називало српским фрескосликарством.

Фреска св. Николе у Петровој цркви