Рат полова

Преко кревета до престола

2530

За мушкарца је важан буквалан успјех у току сексуалног чина, док су за жену важније посљедице које ће проистећи из самог чина. Сексуални чин доводи до већег степена присности у којем жена може лако да наметне своје захтјеве

Пише: др Јово Тошевски

Мушкарцима кроз миленијуме није јасно шта жена заправо жели када хоће да има сексуални однос. Руку на срце, за овакве врсте опсервација мушкарац је у природно неповољном положају, јер његов начин гледања на женски секс у многоме бива ограничен великом личном ангажованошћу око техничких предуслова које мора да створи да би обезбиједио: одвајање жене од њене околине, одређивање времена и мјеста сексуалне игре, итд.

У свим тим радњама мушкарац се више усредсређује на личну сексуалну напетост, проткану дубоком несвјесном одговорношћу за успјех сексуалног чина, који код њега подразумијева сексуално задовољење жене. Јер, сексуално задовољење жене је, по мушком мишљењу, једини начин да оствари своју доминацију над женом.

Изузетно ниска свјесност мушкараца о суштини женске сексуалне мотивације иде на руку женама, које савршено познају мушку сексуалну мотивацију. Оне знају да је мушкарцу потребно смањење сексуалне напетости која се обавља кроз добро филогенетски успостављену физиолошку радњу ејакулације мушкарца.

Мушки оргазам не може да се сакрије, док женски може да се прикрије или симулира, па га жене користе за манипулацију над мушкарцем који има јаку тежњу да задовољи жену.

Женска сексуална мотивација је потпуно различита од мушке. За почетак, жене имају другачији став о својим полним органима, не обраћају много пажње на њих и усмјерене су на дјелове тијела који се виде (усне, груди, ноге…), док мушкарци свој полни орган стално посматрају, процјењују стање, облик и величину.

Различито схватање важности полних органа код жене и мушкарца, посљедица је различитог доживљавања сексуалног успјеха и за мушкарце је важан буквални успјех у току сексуалног чина, док су за жену важније посљедице које ће проистећи из самог чина. Сексуални чин доводи до већег степена присности у којем жена може лако да наметне своје захтјеве. Њена сексуална мотивација у ствари садржи тежњу да путем сексуалног контакта што је могуће више заокупи сви тјелесну и менталну пажњу мушкарца.

Али, најитересантније од свега је то, да мушкарац не схвата да сексуални чин за жену није пуко задовољство које љубавна игра пружа. Штавише, у нашој врсти љубавно задовољство жене је увијек секундарно и у њему жена ужива тек када је у дубини душе задовољна утицајем који је извршила на конкретног мушкарца. Секс за жене постаје битан тек када обећава.

Физичка вјерност партнера, жени је важна у контексту могућности губитка утицаја, уколико би се њен партнер заљубио у току преваре. Овај женски став се као мотив провлачи у традиционалним народним пјесмама у смислу: ,,ако љуби нек се не заљуби“.

Дакле, жена ће далеко лакше опростити физичку невјерност, уколико закључи да се њен партнер није заљубио у ту другу жену, јер у том случају, њена сексуална доминација у суштини није угрожена. Сам поступак опраштања мушког невјерства жене обавезно драматизују и из њега извлаче додатне аргументе за још веће потчињавање мушкарца.