Овај текст је заснован на научним чињеницама. Не говори о свим женама, већ о једној њихвој подврсти које мушкарце користе као потрошачку робу. У кревет одлазе ређе од других жена, иако им је секс главни мамац!
Пише: Проф. др Петар Костић
Овим текстом ће вјероватно бити повријеђени и жене и мушкарци. Очекујем да ће типична одбрана бити одбацивање његовог садржаја, због субјективности аутора. На жалост, није! Текст је заснован на научним чињеницама. Не говори о свим женама већ о једној подврсти (коју, по грубој процјени, чини око 20 одсто жена) која је стратешки мудрија и тактички лукавија од око 30 одсто мушкараца: оне користе мушку слабост да увећају своју снагу, али тако да, у сласти побјеђивања, застрањују, дрогирају се мушкарчевом слабошћу. Оне су зависници, а сви су губитници.
Како препознати жене које мушкарце употребљавају као наркоманску потрошачку робу? За такве жене користићемо, привидно пежоративан, термин који се често користи у филмовима, женској штампи, али и у свакодневном животу. Ријеч је о тзв. кучкама. Ко су оне и која су њихова својства? Обично су физички атрактивне и интелигентне, али своју памет мудро прикривају „шминком наивности“. Оно што их чини опасним, јесте њихова особина самодовољности и себичности, с примјесом психопатске немогућности давања и примања љубави – „вето на блискост и искреност“.
СЕКС ЈЕ САМО СРЕДСТВО
Свети задатак сваке кучке је да изазове мушкарчеву слабост, да га учини овцом и да из тога профитира. Као што поједине дроге изазивају осјећај снаге, моћи, еуфорије, задовољства собом, тако се осјећа и кучка кад манипулише мушкарцима. „Активна опијумска супстанца“ за кучке није секс, већ дивљење, „гутање“ погледима и уопште бихевиорални знаци слабости који се граниче с умном поремећеношћу. Другим ријечима, кучкама је секс само средство.
У фази мамљења и завођења, кучке се понашају као и све жене: њежне су, податне, угађају, али максимално одлажу тренутак физичког сусретања с партнером. Ако већ пристану на одлазак у кревет (што најчешће избјегну), то чине у оптималном тренутку кад партнер почне да губи наду и мотивацију. Кучка га прорачунато угости на раскошној трпези тјелесности – овца се у њу закуца свом снагом своје љубави, и тек тада (и то полако) она почиње да му отвара врата пакла. Овај модел понашања одликује оне кучке које умију да уживају и у сексу. Вјероватно нема мушкарца, поготову млађег и сигурног у своју полну улогу, који неће бити омађијан њеним чаролијама.
Завођење „насуво“ практикују кучке које не уживају у физичкој љубави (већ су потпуно предане манипулацијама с мушкарцима), али имају самопоуздања на претек. Оне сматрају да је физичка присност непотребни излив „осјећања“ који је „странпутица на правом путу“. Згодно тијело је само платно на коме се „насуво“ пројектују сувопарни вербални мамци.
Кучка обасипа овцу својим присуством награђујућим вербалним дражима, и чини то све до тренутка кад процијени да је овца постала од ње зависна. Тада једноставно „заврне славину“, а овца у чуду блеји – „гдје си, како си, што радиш, зашто се не јављаш?“ Чак и кад нијесу добри психолози, кучке одлично знају снагу промјенљивог рација – поткрепљивања; мушкарац је приморан да стално игра и улаже, да би понекад добио.
С КОЉЕНА НА КОЉЕНО
Све грабљивице, па и кучке, имају своје природне непријатеље. То су старење и заљубљивање. Олињала кучка, у немогућности да тлачи мушкарце, и тијелом и духом, све снаге пребацује на умну страну. Постаје милитантна феминисткиња, митингује за „рат против мушкараца“, мужеве излуђује, а уседјеле кучке користе сваку прилику да напакосте сталним или повременим партнерима. Олињала кучка с породицом и потомством, својим ћеркама прича о славним побједама и походима против мушког рода, ширећи тако дух кучке с кољена на кољено.
Жене су чином рођења потенцијално оспособљене за „мистерије излуђивања” и „индиректну комуникацију“. То су облици понашања у назнакама, недоречености, у контексту, гестовима, кретњама, полуреченицама и алузијама које мушкарца могу да доведу до лудила. Кучке овим облицима понашања владају до перфекције.
Ако желите живот губитника, ако маштате о мазохистичким сластима, одаберите кучке за партнерке – оне ће вам све жеље услишити. Просјечан мушкарац нема никаквих шанси да побиједи кучку, а да јој не промијени лични опис неинтелигентном снагом сопствених шака. Оно мало мушкараца дораслих борби са кучкама, морају бити значајно супериорнији у области главе, новчанику и препонама, да би се могли носити са женама које „играју прљаво“.
Да закључим: будући да су мушкарац и жена повезани бесконачном љубављу, којом се, биолошким законима, продужава људска врста, крајње је вријеме да престану да се међусобно злоупотребљавају (мушкарац женину искрену љубав, а жене мушкарчеву слијепу пожуду), ради уживања и стицања моћи, да једини друге не доживљавају као непријатеље, већ да партнера, као себе саме, посматрају у огледалу кратког и, Божијом вољом, ограниченог живота.
