Готово да нема Никшићанина, ма гдје да се налазио, који готово напамет не зна чувену епску пјесму „Погибија попа Мила Јововића“. Не само што је нашла своје вјечно мјесто међу најљепшим епским остварењима, него је она у новије вријеме постала хит, чак и за мелодије за мобилне телефоне, када на позив зазвони уз звуке гусала и познате стихове: “У данима кад на Никшић Црногорци ударише, кад бијаху дошли дани да не буде турски више…“
Мало је оних који знају ко је аутор те и многих других чувених епских пјесама. Ријеч је о Божу Ђурановићу (77), Никшићанину из Голије, кога многи сврставају у ранг барда хаџи Радована Бећировића Требјешког.
– Знам да је 27 гуслара снимило моје пјесме, док се броја не зна онима који су то урадили без мог знања – каже Ђурановић. – Као што је то учинио и Рамбо Амадеус, у популарној форми. Нити ме питао, нити ми је шта платио, само је на касети записао моје име као аутора пјесме. Многи су ме наговарали да га тужим, али ми то није падало на памет. Напротив, захвалан сам му, јер је много допринио популаризацији те пјесме.
Када је турска компанија Тошчелик купила никшићку Жељезару, радници су убацили у своје мобилне звук пјесме „Погибија попа Мила“, а они који су се нашли у руководству фирме – музику из турске серије „Сулејман Величанствени“! Тако су Никшићани једно вријеме повели музички „рат“ са Турцима које је Влада Црне Горе оцијенила као стратешке партнере посрнулој фабрици, која је то и данас.
Приликом промоције Ђурановићеве збирке „Славни дани и мегдани“ у никшићком Црквено-народном дому, Блажо Паповић, члан редакције „Голијски сабор културе“ је казао:
-Када сам први пут чуо Божову епску пјесму „Погибија попа Мила Јововића“, дуго сам размишљао како је Мило јуначки погинуо од Турака, борећи се да побиједи правда код Црногораца. Када сам ову пјесму поново читао, дуго сам размишљао како смо кукавички погинули од Мила, борећи се да побиједи правда код Црногораца. Тако помијешано размишљање о овим стиховима даје ми за право да их овако схватим:
„У данима кад на Никшић црногорски ударише,
Кад бијаху дошли дани да не буде српски више…
Тад књаз Мила дозиваше у присуству свих војвода,
па му каже слушај Мило – нит си вино нит си вода.“
Божо Ђурановић је направио још десетине епских пјесама: Вук Караџић и Црна Гора, Погибија попа Мила Јововића, Погибија Ђулек-бега у Дуги, Сердар Дука и књаз Данило, Суђење сердару Шћепану, Црногорска спартанка, Његош и Ловћен… Свака је бисер за себе, а препоручујемо вам да чујете гусларско извођење пјесме „Вук Караџић и Црна Гора“.
Учио се Ђурановић пјесничком занату на народној поезији из Вукових књига, и на вуковској усменој поезији која живи и мимо књига. После Радована Бећировића, нема ниједнога народскога пјесника новијег времена који има тако изоштрен слух за тематику и композициони склоп јуначке епске пјесме.
Као и у еповима познатих историјских народа, тако и у поезији Божа Ђурановића, најбољи јунаци уједно су и морални прваци. Не признаје он јунаштво без моралног сјаја – обилићевске подвиге попа Мила и сердара Шћепана усмјерава образ: њихове мачеве држи морална рука!
Ђурановић вјешто бира праве ријечи и природно формира римовање. Архаизује језик да би га тако примјерио теми и времену о коме пјева. Десетерац и осмерац, двије врсте стиха које су смјештене у слух нашег народа, природни су у његовим пјесмама као дисање у здравог момка.
Све је у Ђурановићевим пјесмама усаглашено једно с другим, све је на своме мјесту, све објашњава једно друго. Поред праве епске тематике и стилско-језичких и композиционих врлина, Ђурановићеве пјесме привлаче пажњу и јаком емисијом моралне чистоте. А та врлина поезије потребна је и данас и вазда.
