турска

Пољубац који симболизује слободу

1363
-- AFP PICTURES OF THE YEAR 2017 -- Image: 356261616, License: Rights-managed, Restrictions: AFP PICTURES OF THE YEAR 2017, Model Release: no, Credit line: Profimedia, AFP

Овај пољубац почео је да означава слободу на много начина у данашњој Турској

Када су га пустили из затвора, Кадри Гурсел се запутио право ка својој супрузи Назири и загрлио је. Њихов дугачки пољубац, и војник у позадини који стидљиво окреће главу, ухваћен је камером једног турског фото-репортера и брзо се проширио свијетом.

Тај пољубац почео је да означава слободу на много начина у данашњој Турској. На десетине хиљада људи је ухапшено или је остало без посла током ванредног стања објављеног после неуспјелог пуча прошле године, али далеко од тога да је то једини извор тензија. Ту је и све већи религијски конзервативизам владе.

За Гурсела, пољубац је био спонтан, али симболизује много тога за шта се он залаже. Као колумниста Џумхуријета, водећег опозиционог листа у Турској, и члан борда Међународног новинарског института, који се залаже за слободу медија, он је један од најпознатијих политичких затвореника који се нашао иза решетака.

„То није била политика, него природа“, каже он када га питају за пољубац. Али он схвата да то значи много више другим људима. „Тај поступак доживљен је као супротстављање доминантној политичкој култури, инвазији јавне сфере у приватну и наметању вјерског конзервативизма“, казао је он. „Мислим да смо добро поступили. Било нам је потребно ово.“

У једном од својих првих интервјуа након једанаест мјесеци иза решетака, Гурсел (56), мршави благоглагољиви интелектуалац, причао је о бијесу због онога што назива неутемељеним оптужбама против њега и његових колега, и описао како је власт оличена у предсједнику Реџепу Тајипу Ердогану доследно затварала медије у Турској и ућуткивала независне гласове.

Пошто је оптужен да је помагао једној терористичкој организацији и изведен на клупу са још 18 осумњичених, и даље му пријете озбиљне оптужбе. Већина оптужених радила је за Џумхуријет, укључујући репортере, директоре, карикатуристе и једног рачуновођу. Ухапшени су пре једанаест мјесеци, а иза решетака су још само троје.

„Контролишем свој бијес. Ја нисам заробљеник сопственог бијеса“, каже Гурсел. „Али неко ко је провео 11 мјесеци у затвору треба да буде љут. Ја сам веома љут.“

Као што је био случај и са десетинама хиљада других турских грађана, и он је оптужен да је његовао везе са Фетулахом Гуленом, муслиманским свештеником са пребивалиштем у Сједињеним Државама, којег је Ердоган оптужио за покушај пуча.

Више од стотину медија је затворено, а више од 120 новинара притворено – више него и у једној другој земљи свијета.

Ердоган пориче да је притварао новинаре и тврди да су само двојица од ухапшених радили у медијима. Остале је описао као терористе.

Група из Џумхуријета је оптужена да је водила уређивачку политику наклоњену Гуленовом покрету, као и забрањеној Радничкој партији Курдистана (ПКК) и још једној ултралевичарској групи. Турска влада сматра све три групе терористичким организацијама.

Гурсел је оптужен и да је комуницирао са Гуленовим присталицама. Он одбацује те тврдње.

Новинар наводи да је „одвратна шала“ била то што су га затворили са стотинама Гуленових присталица, посебно јер је он често критиковао Гулена у прошлости.

У последњој деценији, његове колумне и гостовања на телевизији били су трн у оку председника и његове Партије правде и развоја.

„Затворили су ме када им није преостао ниједан други инструмент да ме утишају“, каже Гурсел. „Жељели су да ућуткају моје новине и да их казне због чланака који им се нису допадали.“

(Karlota Gal, The New York Times International Reporot)