научна истраживања

Оргазам – занос свих чула

2790

Занос свих чула. Жеља за препуштањем. Дух се удаљава да би се слушало само тијело. Затим тренутак, само тренутак – дуг један живот или само секунду. Постоје они који га проучавају и они који га сањају. И они који чак покушавају да га измјере компликованим електронским апаратима. Али, он, оргазам, остаје очаравајућа мистерија.

Истраживања дефинишу оргазам као психо-физиолошки феномен, у којем психолошки моменат има највећи значај. По њима, оргазам је врло интензивно искуство, прије свега, мозга, а не тијела. Са физиолошке тачке гледишта, оргазам, било код жена, било код мушкараца, једноставно је серија мишићних контракција. Са неуролошке тачке гледишта, оргазам је плод  комплексне активности  и сарадње између гениталних органа, кичменог стуба и мозга.

Доста дуго жене су биле убијеђене да постоје постоје двије врсте оргазма: један повезан са стимулацијом клиториса, која је једноставна и непосредна и друга врста оргазма која је повезана са вагиналном стимулацијом. У ствари, женски оргазам је један једини, али има двије компоненте: чулну, коју карактеришу осјети који полазе од гениталија до кичмене мождине и другу, церебралну компоненту. Када збир чулних надражаја достигне извјестан ниво, а из мозга стижу извјесни инхибиторни надражаји, долази до оргазма.

Дешава се невољна контракција мишића који окружују вагину. Број ових невољних контракција може бити од три до осам, а свака траје од једне до три секунде. У том смислу, оргазам је једнак и код мушкарца и код жене.

Ако су инхибиторни надражаји јаки, жена не успијева да достигне оргазам, чак ни кад је генитална стимулација савршена. Са друге стране, ако је церебрално узбуђење врло јако, може доћи до оргазма и без физичке стимулације.

Будући да је оргазам рефлекс, он није условљен вољом. Жена се не може ,,натјерати“ да постигне оргазам. Чак, жеља да се постигне по сваку цијену може постати врло јака блокада. Међутим, могуће је да васпитамо наш оргазам, да научимо тијело да прихвати задовољство да би могло спонтано да доживи оргазам.

Жена, образована, самосвјесна, лакше доживљава клиторални оргазам, посебно ако је одгајана у већој слободи, али она има потешкоће у доживљавању вагиналног оргазма. Жене нижег културног нивоа, међутим, које су живјеле у традиционалној средини, гдје има мање супротности, лакше постижу вагинални оргазам.

Поред психолошких и културалних услова, не треба занемарити ни животно доба: ако је жена већ са 20 година имала клиторални оргазам, врло је вјероватно да ће за 10-15 година почети да доживљава и вагинални оргазам који води постизању потпуног оргазма.

Да ли све то жена треба сама да постигне? Зар се не може научити оргазам заједно са партнером? Наравно, под условом да не постоје дубоке инхибиције које захтијевају терапијско лијечење. Ако инхибиторне кочнице у мозгу блокирају све, чак ни најбољи ни највољенији партнер не може учинити да до оргазма дође. Али, ако проблем нема ту тежину, добар љубавник свакако може доста да помогне.

Нијесу само жене те које могу имати проблем са инхибицијама или са прихватањем сопственог тијела или самог задовољства – исте препреке могу имати и мушкарци. Тада жена може да помогне пажљивим приступом пуним разумијевања.

Међутим, постоји разлика између мушког и женског оргазма. Мушки оргазам је – кажу андролози – кратко осјећање које долази после прве фазе узбуђења и праћено је ејакулацијом. Траје неколико секунди и после тога слиједи период опуштања, када мушкарац не успијева да постигне нову ерекцију. Мада, и то зависи од мушкарца до мушкарца.

Са друге стране, жене посједују могућност да постигну више оргазама један за другим и то представља највећу разлику између мушког и женског пола.