Пише: Душан Ковачев
Преумљење речи балија, у израз супротног значења ономе што је о њему утврдила етимологија, јавља се последњих година на интернету, у различитим варијацима. Но, пођимо од потпуног и неспорног књижевног сведочанства о смислу речи балија у Босни којег је у комедији „Дјелидба“ (1947. г) утврдио Скендер Куленовић (Србин мухамеданске вере из босанске Крајине, учесник антифашистичке борбе у редовима партизана и академик САНУ).
Радња Куленовићеве комедије се развија по основу поделе имовине локалног кафеџије Тука. Фабула Куленовићевог дела је нестанак правде у забаченој, заосталој средини, где се услед општег неповерења село дели и криминализује. У таквој средини свако сумња у сваког: Шокци сумњају да су „власи и балије стрепили па себи грабе и капом и шаком“, Власи сумњају да су се „шокци и балије удружили па њима раде о глави“, док балије сумњају у уроту „влаха и шокаца“ против њих.
Драмска напетост између муслимана, православних Срба и римокатоличких Хрвата огледа се у упадљивој употреби увредљивих назива за сваку од верско-етничких група у селу: балије, шокци и власи. Дакле, Куленовић сведочи да су све три речи једнако увредљивог смисла.
Књижевник Данило Киш је својевремено приметио да је Куленовић био „рудар језика“ који је „бирао увек најтврђу реч, увек из најдубљих језичких слојева, увек из најтајнијих језичких зона … која је најдуже мировала у руди предања“.
Шта каже наука о речи балија?
Абдулах Шкаљић у речнику „Турцизми у српскохрватском језику“ (Свјетлост, Сарајево, 1966.) износи неколико значења речи балија: „1. Муслимански сељак, примитиван, прост човјек, човјек из народа који не припада племству и образованом свијету. – „Не зна балија шта је талија“ (нар. бл. 120). 2. Погрдни назив за босанско-херцеговачке муслимане – „Не зна балија што је здрава Марија“ (Вук, Посл, 198); 3. Назив за сирова, неотесана, силовита човјека уопште“
„У Рјечнику страних ријечи, туђице, посуђенице, изрази, кратице и фразе“ (Анић, Клаић, Домовић, Сани-плус, Загреб, 1998) наводи се да је реч балија турцизам: „Некад: простак; касније: својеглав човек, насртљивац, лијенчина, нерадник, расипник, протуха, неотесанац итд, без обзира ради ли се о муслиманима или о припадницима других вјера; понашати се као балија, понашати се простачки, обијесно, самовољно“.
У „Етимолошом речнику српског језика“ (Александар Лома, Београд 2006) наводе се три значења речи балија: „Муслимански сељак који живи примитивним, старинским животом“, у Далмацији и БиХ; „Погрдан назив за босанско-херцеговачког муслимана“, Вук; „Назив за обесног, неотесаног човека“. Према ЈАЗУ, реч балија се бележи од XVIII века.
Септембра 2012. године, се на српским страницама Википедије појавила se одредница „Балија (значење речи)“:
„Balija je reč grčkog porekla (Βάλιος) a označavala je mitskog i besmrtnog Ahilovog konja, Balija. Turci su preuzeli reč iz grčkog jezika, a sa prodorom na Balkan, tako su nazivali stanovništvo planinskih krajeva koje se bavilo stočarstvom i pčelarstvom i bilo znatno siromašnije od ostatka društva. U turskom jeziku reč BAL znaci med, pa je izraz BALIJA upotrebljavan kao kovanica za pčelare. Jer je prostor Balkana bio poznat po pčelinjim proizvodima pa su ga Turci nazivali zemljom krvi i meda.“
На бошњачком порталу Stav.ba, Елвир Мусић за ријеч балија пише: „Otvaram turske rječnike i pronalazim nekoliko značenja: 1. star, vehd; 2. vrijedan poštovanja; 3. lično ime. Dakle, nigdje nema ništa ružno. Otvaram perzijske rječnike i pronalazim divna značenja: 1. srce, srčan, hrabar; 2. ruka, rame, mišica; 3. misao, pamćenje; 4. prezentska osnova glagola bālīdan (ponositi se, dičiti se, gorditi se…) Sad mi već postaje jasno šta znači riječ balija. Tom je riječju kroz historiju označavana srčana, odvažna i hrabra osoba koja se uzdala u snagu svojih mišica i ponosila svojom mišlju i svojim pamćenjem, ali i svojim porijeklom.“
На босанским страницама Википедије појавила се одредница „Антибошњаштво“, у оквиру које је реч балија проглашена увредљивим изразом за Бошњаке: „Među poznatije uvrijedljive termine za Bošnjake, koje koriste najčešće Hrvati i Srbi, su: Balije – vulgarni termin koji potiče iz osmanlijskog perioda. Približno mu je značenje bosanskog seljaka, ali je tačna etimologija nepoznata. Neki rani izvori nagađaju da se ovo odnosi na Bošnjake povremene nomade, koji žive u planinskim područjima..“
Наравно, анонимни писац одреднице „Антибошњаштво“ се не позива на јасну етимологију речи балија, или свом ставу заснованом на незнању приписује општи значај. Да је у овој одредници етимологија узета у обзир, лако би се открило да је реч балија документована још у XVIII веку када није могло бити говора о „антибошњаштву“.
