индекс економске снаге у првој половини 2017. године

НИН: Црна Гора и Србија – шампиони инфлације!

1491

Према индексу економске снаге у првој половини 2017. године, који је НИН израчунао на основу 10 различитих економских параметара, Румунија је на првом мјесту у региону, а Србија на последњем, објављено је у новом броју тог недељника

Од максималних 10 поена, Румунија има оцјену 8,25, а иза ње су Бугарска, Хрватска, Македонија, Црна Гора, Албанија, БиХ и Србија. „Србија није најбоља ни по једном од десет параметара. Истовремено, заједно са Црном Гором је шампион инфлације, на последњем мјесту због нижих плата и споријег раста БДП-а је Македонија, а само БиХ од Србије има мањи удио инвестиција у БДП-у“, наводи НИН.

Румунија је на крају првог полугодишта ове године имала највећи реални раст плата и БДП-а, најмањи спољни дуг и најнижу стопу незапослености.

Македонија има најнижу стопу инфлације и највећи удио инвестиција у БДП-у.

Бугарска има најнижи удио јавног дуга у БДП-у и једина у региону позитиван салдо платног биланса, а Хрватска највишу просјечну плату и БДП по становнику.

НИН-ово истраживање је показало да су само у Македонији у првих шест мјесеци 2017. године зараде биле мање него у Србији.

Просјечна плата у Хрватској је, како је наведено, скоро 800 евра, у Бугарској је 525 евра, у Црној Гори 510 евра, у Румунији 504 евра, у БиХ 433 евра, Албанији 423 евра, Србији 382 евра и Македонији 368 евра.

У другом тромесечју ове године Румунија је имала највећи раст БДП-а од 5,7 одсто, Албанија четири одсто, Бугарска 3,7 одсто, Црна Гора 3,2 одсто, Хрватска 2,7 одсто, БиХ 2,2 одсто, Србија 1,3 одсто, док је Македонија имала пад БДП-а од 0,9 одсто.

Румунија има најмању стопу незапослености од 5,4 одсто, Бугарска 6,3 одсто, Србија 11,8 одсто, Хрватска 13,5 одсто, Албанија 13,9 одсто, Црна Гора 16,3 одсто, Македонија 22,6 одсто и БиХ 39,4 одсто.

Индекс економске снаге земаља региона НИН је израчунао на основу раста БДП-а, БДП-а по становнику, просечне нето зараде, реалног раста зарада, раста цијена, стопе незапослености, удјела инвестиција, јавног и спољњег дуга у БДП-у и салда платног биланса.

Извор: Бета