Господине Мујовићу, у плановима за уређење простора бивше касарне Морача, који сте привремено претворили у паркинг, морало би да нађе мјесто и музеј посвећен жртвама комунистичког терора, ако не музеј, оно макар споменик. У те жртве свакако убрајам и оне страдале у тзв. савезничким бомбардовањима Подгорице, јер су извршена по налогу Јосипа Броза.
На то вас обавезује не само дуг према прецима и култура сјећања, већ и бројне резолуције и препоруке Европске уније. Такве музеје и споменике имају бројне чланице ЕУ, чије је становништво у Другом светском рату и после њега, на сличан начин страдало као код нас.
Вијеће Европе, Европски парламент и Европска комисија, у више докумената су нагласили значај обиљежавања комунистичких злочина, једнако као фашистичких, и изнијели низ препорука, у том смислу, земљама чланицама.
Европска комисија саставила је Извјештај 783. од 22. децембра 2010. године с циљем да покаже како Комисија намјерава играти важну да би се утврдила истина и забиљежила повијест за будуће генерације, да би оне могле учити из страхота и злочина који су се догодили у прошлости.
У склопу програма „Европа грађанима“, Комисија је издвојила 215 милиона еура за подршку програмима заштите локација масовних погубљења, депортација и концентрацијских логора те за програме заштите документације о тим догађајима.
У Извјештају је наведено да је Комисија 2009. финансирала израду Студије која је показала да су све државе чланице предузеле мјере у циљу проучавања насљеђа тоталитарних режима.
Студија закључује да је правда за жртве важна за транзицију из тоталитаризма у демократију те да се постизање тога циља може постићи путем суђења починитељима, механизмима тражења истине, отварањем архива, лустрацијским поступцима, рехабилитацијом и одштетама жртвама и враћањем заплијењене имовине.
Осим тога, наглашава се да је очување и промовисање сјећања на злочине које су починили тоталитарни режими пресудно ради образовања младих генерација о важности промовисања демократије и темељних права, а да најновија истраживања показују да је образовање позитивно и знатно повезано с активним понашањем грађана. Иницијативе којима је циљ информисати и подучавати о прошлости укључују посјете музејима, мјестима мучеништва и истребљења, приказивање документарних филмова у школама.
Музеји посвећени злочинима које су починили тоталитарни комунистички режими постоје, примјерице, у Чешкој, Естонији, Мађарској, Латвији, Литви и Румунији.
У неким државама чланицама употреба симбола повезаних с тоталитарним режимима, као што је петокрака, законом је изричито забрањена (примјерице у Мађарској, Литви и Пољској та се забрана односи на употребу симбола комунистичке прошлости).
Надаље, у Студији се наводи да четири државе чланице имају национално законодавство о негирању злочина које су починили тоталитарни режими, а што изричито укључује злочине које су починили тоталитарни комунистички режими. Дакле, у Чешкој, Пољској, Мађарској и Литви, крвично је дјело ако негирате комунистичке злочине.
Дакле, чланице ЕУ, посебно оне које су биле под влашћу комуниста, урадиле су много на откривању истине о комунистичким злочинима, како кроз образовни систем, тако кроз медије и подизање музеја и споменика, а ми очигледно још увек живимо у 1945-ој години.
Знам да треба стиснути петљу у овој цивилизацијски запуштеној средини, па се с места градоначелника заложити за тако нешто. Залуд паркинзи, залуд дигитализација и роботика, без суочавања с мрачном прошлошћу, нема свијетле будућности.
Донко Ракочевић
