-Мило Ђукановић је мој пријатељ и то заиста искрено кажем. Даровит је човјек, успио је да уради много тога, али исто тако многе од суштинских ствари које ради или је урадио не би учинио да је био крштен код ћивота светог Петра Цетињског и светог Василија Острошког. Ево прилике да га крстимо, па ће другачије да се бави политиком и другим вриједностима. Надам се да ће ово прочитати. Није он без дамара да не чује.
Ово у разговору за јубиларни број „Вечeрњих Новости“ (64 године излажења) поручује архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфлохије, који никако не може да прикрије тугу што је режим у Подгорици 2008. године признао независност лажне државе Косово, и то баш у вријеме када је Ђукановић био премијер.
-Ту одлуку није донијела Црна Гора. Знам да 90 одсто црногорског народа тако не мисли, остајући вјерно духовним и моралним вриједностима вјековне Црне Горе. Признали су такозвано Косово и на тај начин признали паљење на стотине храмова на црногорској метохији, убиства и силовања. Од старат је било јасно да је бомбардовање Србије и Црне Горе од старне НАТО-а, било припрема за отимање и стварање независне државе Косово. А отето је проклето. Ово сада што се ради је наставак крсташких ратова, Наполеонових и нацифашистичких освајања свијета, само што су данас други актери.
Видимо да ова власт у Приштини не признаје границу са Црном Гором.
-Јесте! Било би ми комотније да је остала она Црна Гора са границама из доба краља Николе Петровића и времена Зетске бановније, са својом Метохијом.
Како видите то што вам се спочитава да нијесте Црногорац, да сте издајник?
-То чине марксисти из једне невладине организације. А моји преци су присајединили Морачу и Ровца Црној Гори. Деда је погинуо у боју ан Фундини, коме се ни данас не зна гроб. Ето, по њима ја нијесам Црногораца, иако сам дочекао краља николу из Сан Рема у вријеме када сам био банатски епископ. Сјећам се да сам се на силу укрцао на број који је био усидрен у барској луци.
