Поштована,
С обзиром да сте саопштили да ће „бити уклоњена сва спомен-обиљежја, било да је ријеч о називима улица, плочама, споменицима или другим облицима обиљежавања, којима се величају појединци или догађаји који вријеђају жртве, понижавају историју или угрожавају достојанство грађана“, желим да вам скренем пажњу да главна улица у Гусињу, од пре годину дана, носи име Али-паше Гусињског, једног од највећих непријатеља Црне Горе од њеног постанка.
Одлуке Берлинског конгреса 1878. године, по којима су Плав и Гусиње припали Црној Гори, биле су неприхватљиве за Али-пашу и његове присталице, због чега је одлучио да им се супротстави и не дозволи црногорској војсци да уђе на то подручје. Због тога је у два наврата ратовао против црногорских снага, први пут на Новшићу, између Мурине и Плава, 5. децембра 1879. године, а други пут 8. јануара 1880. године, у Мурини. Том приликом је његова војска убила преко 700 припадника црногорске војске којом је командовао војвода Марко Миљанов.
Марко Миљанов се спасио тако што се ухватио коњу за реп и препливао Лим. Епска пјесма коју је саставио Осман Абдулах из Гусиња каже: „Лим се мути, Марк-Миљан се љути, / што му вода носи мртве Црногорце”. У побједничком заносу, муслимани су пјевали и ругалицу: „Плав се спрда са седморо Брда / а Гусиње с књазом на Цетиње”.
И прије и после тога, Али-пашине јединице су упадале у православна села у Горњем Полимљу, и вршиле најстрашније злочине. Тако су, на примјер, 18. маја 1862. године опљачкана и спаљена 42 села, запаљен манастир Свете Тројице у Брезојевицама, црква у Андријевици и манастир Ђурђеви ступови у Беранама.
На Али-пашине зулуме стизале су свакодневно жалбе на Цетиње и књаз Никола је тражио од скадарског везира да га смијени са положаја мудира у Гусињу. На крају је то учинила порта у Цариграду, али он ни ту одлуку није испоштовао, већ су његови људи из засједе убили пашу који је требало да га наслиједи.
О свим тим догађајима, односно о лику и дјелу Али-паше Гусињског, имате на располагању огромну историјску грађу, а ја вам препоручујем Мемоаре Гавра Вуковића који је у то вријеме био министар иностраних послова Црне Горе.
У нади да ћете испоштовати дату ријеч, коју сам цитирао на почетку писма, поздрављам вас и очекујем да јавност обавијестите и о Али-пашиној улици у Гусињу, пошто макар у медијским извјештајима нисам видио да и њу помињете.
Донко Ракочевић
