Прошло је више од шест вјекова од оснивања манастира Ком, који је некад био сједиште Зетске митрополије. То је једини сакрални објекат из периода Црнојевића који је у цјелости сачуван. У њему се замонашио и Петар II Петровић Његош. Послије неколико вјекова запуштености, у последњим годинама 20. вијека у овом манастиру је оживио монашки живот
Пише: Милош Рајевић
Сат времена вожње чамцем од Вирпазара, плавозеленом стазом Скадарског језера, води пут до острвцета Ком и истоименог манастира посвећеног Успењу Пресвете Богородице, једног од шест на Зетској светој гори, гдје се четири монаха, с вјером и љубављу, моле за свијет и обнављају једну од задужбина Црнојевића.
На мјесту манастирског комплекса, током деценија комунизма, биле су штале, а гробови његових ктитора Црнојевића – запуштени и оскрнављени. Управо на том мјесту, захваљујући вјерницима и монаштву Митрополије, данас блиста манастир.
У много чему подсјећа на оне који се могу видјети само на Светој гори.
-Ово мјесто је једно од светих мјеста у васељени, ништа мање од оног на Синајској гори гдје се Бог јавио пророку Мојсију – каже нам митрополит Амфилохије. – Причао ми је мој школски друг Петар Пејовић који је одавде из села Додоша, да га је послао стари митрополт, негдје шездесет и неке године, да види шта се догађа у манастиру. Када је овдје дошао, све је било зарасло. Ушао је унутра и имао шта да види. Гомиле овчијих костију. Овце су улазиле, јер је овдје била штала. Када сам ја први пут дошао овдје, 1991/92 године, овдје у овој папрати нашао сам четири лијепе краве, а препуно баљега било је на гробовима Црнојевића. Тешко је било и прићи кроз шипраг и трње. Али, тамо гдје је стопа Божја ходила, гдје је горјело срце вјером и љубављу, та мјеста не могу да се угасе, него увијек изнова добијају пламен.
Подножје острва је богато изворском водом, а змија има толико као да су домаће животиње. На врху острва налази се велики дрвени крст урађен по моделу крста Светог Јована Владимира, оног који се сваког Тројичин дана износи на врх Румије. Тежак скоро пола тоне, захваљујући љубављу Раја Ђурашковића и људи овог краја, дрвени крст је подигнут на врх острва, уз литице приступачне само птицама и вјерницима са великим срцем.
Када са звоника груне звоно које је 2005. године освештао митрополит Амфилохије, чује се све до Скадра.
У средишњем дијелу манастирског комплекса је кула слична пиргу Светог Саве у манастиру Хиландар, или војној осматрачници краља Милутина. Од некадашњег богатог опуса средњовјековног зидног сликарства храмова у Скадарском базену, нажалост, постоји само фреска Богородице са Христом, насликана у апсиди сјеверног параклиса цркве манастира Кома, из негдје 1470. године.
Управо у манастиру Ком, тајно и ноћу, далеке 1831. године, замонашен је Петар II Петровић Његош. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице који се слави 28. августа. Подигла су га браћа Стефан и Љеш Црнојевић, између 1415. и 1427. године, али је убрзо, након продора Турака, опустио. Након што су Турци овладали овим простором, Иван Црнојевић је у повељи Цетињском манастиру, 1485. године, завјештао Ком и Старчеву горицу, уз аманет да ако се икада ови крајеви ослободе од „мрских агарјана“, да им се имовина врати манастрима. Тачно је да је краљ Никола обновио овај манастир, али он у то вријеме није имао свог настојатеља.
У манастиру Ком сахрањени су Стефан Црнојевић, кнез и господар Зете од 1431. до 1465. године. Он је био отац Ивана Црнојевића и утемељитељ Црнојевића као народне династије. Други гроб је Маре (Марије) Црнојевић, мајке Иванове, иначе сестре Ђорђа Кастриота Скендербега.
Уз овај манастир, њих још пет: Врањина, Бешка, Старчева горица, Морачник и Пречиста крајинска, чине Зетску свету гору, и сви су, сем Врањине, посвећени Успењу Пресвете Богородице, као и оближњи манастир у Горњим Брчелима, те двије парохијалне цркве.
На језеру нема птица, као што их је имало раније. Мјештани нагађају да су се због загађења повукле са својих природних станишта. Поред локвања и понеке патке, на дохват руке, на површини воде, може се убрати ријетки и неописиво лијепи цвијет – лотос.
У дворишту цркве, засађени су разне воћке. Најупечатљивији је лимун чији су плодову, у језерском шаренилу боја, још жући.
Они који никада нијесу били на овом мјесту, мисле да је најљепши поглед у Црној Гори онај са Павлове стране код Ријеке Црнојевића. Ко се попне на врх Кома, схватиће, међутим, да на све четири стране свијета има по један призор много љепши од свих оних које смо учили из уџбеника историје. Најљепши је поглед са врха Кома, острва на којем цвјета лимун жут.
