Прошло је више од шест вјекова од оснивања манастира Ком, који је некад био сједиште Зетске митрополије. То је једини сакрални објекат из периода Црнојевића који је у цјелости сачуван. У њему се замонашио и Петар II Петровић Његош
Пише: Милорад Милошевић
Сат времена вожње чамцем од Вирпазара, плавозеленом стазом Скадарског језера, води пут до острвцета Ком и истоименог манастира посвећеног Успењу Пресвете Богородице, једног од шест на Зетској светој гори, гдје се четири монаха, с вјером и љубављу, моле за свијет и обнављају једну од задужбина Црнојевића.
На мјесту манастирског комплекса, током деценија комунизма, биле су штале, а гробови његових ктитора Црнојевића – запуштени и оскрнављени. Управо на том мјесту, захваљујући вјерницима и монаштву Митрополије, данас блиста манастир.
У много чему подсјећа на оне који се могу видјети само на Светој гори.
Подножје острва је богато изворском водом, а змија има толико као да су домаће животиње. На врху острва налази се велики дрвени крст урађен по моделу крста Светог Јована Владимира, оног који се сваког Тројичин дана износи на врх Румије. Тежак скоро пола тоне, захваљујући љубављу Раја Ђурашковића и људи овог краја, дрвени крст је подигнут на врх острва, уз литице приступачне само птицама и вјерницима са великим срцем.
(на слици: Мирко Вукчевић и Рајо Ђурашковић)
Када са звоника груне звоно које је 2005. године освештао митрополит Амфилохије, чује се све до Скадра.
У средишњем дијелу манастирског комплекса је кула слична пиргу Светог Саве у манастиру Хиландар, или војној осматрачници краља Милутина. Од некадашњег богатог опуса средњовјековног зидног сликарства храмова у Скадарском базену, нажалост, постоји само фреска Богородице са Христом, насликана у апсиди сјеверног параклиса цркве манастира Кома, из негдје 1470. године.
Управо у манастиру Ком, тајно и ноћу, далеке 1831. године, замонашен је Петар II Петровић Његош. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице који се слави 28. августа. Подигла су га браћа Стефан и Љеш Црнојевић, између 1415. и 1427. године, али је убрзо, након продора Турака, опустио.
У манастиру Ком сахрањени су Стефан Црнојевић, кнез и господар Зете од 1431. до 1465. године. Он је био отац Ивана Црнојевића и утемељитељ Црнојевића као народне династије. Други гроб је Маре (Марије) Црнојевић, мајке Иванове, иначе сестре Ђорђа Кастриота Скендербега.
Они који никада нијесу били на овом мјесту, мисле да је најљепши поглед у Црној Гори онај са Павлове стране код Ријеке Црнојевића. Ко се попне на врх Кома, схватиће, међутим, да на све четири стране свијета има по један призор много љепши од свих оних које смо учили из уџбеника историје. Најљепши је поглед са врха Кома, острва на којем цвјета лимун жут.
На језеру нема птица, као што их је имало раније. Мјештани нагађају да су се због загађења повукле са својих природних станишта. Поред локвања и понеке патке, на дохват руке, на површини воде, може се убрати ријетки и неописиво лијепи цвијет – лотос.
