Модерну драму Србије, латинску неправду према нама, започео је још Наполеон. Од његовог времена до данас, негују се на Балкану, без прекида, јужнословенски „национализми судњег дана“, сви засновани на идеји да морамо живети завађени. Светске империје су у континуитету сејале синдром разједињавања међу Словенима, а на овим просторима једини су профитирали Албанци уједињујући територије под својим језиком.
У Мећавнику, усред општег празничног затишја, Емир Кустурица говори, за „Новости“, где смо данас међу силама Истока и Запада, о свету који се ужурбано наоружава до зуба, „брегзиту“ и Каталонији, о младима и паметнима који ће једног дана остварење ипак наћи у сопственој држави…
– Наполеона спомињем јер је француска буржоаска револуција утицала на Први српски устанак, на нашу прву револуцију. Срби су поверовали да су правда и политика једно. Тако је у Наполеоново време „пао“ први чин наше модерне драме са непромењеним насловом – Латинска неправда према Србима. Да би привукао католичку Аустроугарску, Наполеон је практично одредио позицију западних сила према српском питању. Увео је тренд који и данас траје, а то је потреба Запада да нас разједињује. У његовом времену, живела је идеја да је један народ повезан једним језиком. То нико, па чак ни Немци који су ово виђење научно патентирали, није успео да оствари, да територије „под својим језиком“ потпуно обједини. Што нису могли Немци, на Балкану су могли Албанци.
Како су то успели?
– Они се, за разлику од Срба, никада нису могли наметнути у култури, науци или макар у фудбалу, нису постигли нешто што би према мерилима рационалистичких цивилизација било позитивно. Али им је прво чињено, да Руси не би ставили прст на обалу Дунава. Затим су фаворизовани као дестабилизујући фактор Јужним Словенима. Тако је и данас. Теорија немачких лингвиста који су пронашли да је језик унутрашња веза нације, на Словене није могла бити примењена. Током формирања јужног дела Хабзбуршког царства, подгајан је интерес о разједињењу. У таквом стању, које и данас траје, готово је немогуће деловати културолошки. А ја ипак инвестирам у културу, јер то знам да радим.
Срби су и у овако лошим историјским околностима опстали, али су постали расадник народа и неких нових језика…
– Сетимо се Фукујаме, харвардског ђака за кога сам деведесетих јасно рекао да је обичан идиот. Тај Фукујама, доктор политичких наука, имао је тезу „да је дошао крај историје“. То је, не тако давно, била крунска интелектуална прича у коју је требало да поверујемо. Многи нису били глупи, али наши мондијалисти јесу. Или су скопчани у интересне сфере, па су то прогутали радећи на општем заглупљивању. Шта њих брига за научну или историјску истину. Зато волим да подсетим да се наш народ вековима, од нестанка са лица земље, духовно скривао у манастирима, одатле „регрутујући“ племство. Они су одржали српски мит. У сеобама су носили мошти кнеза Лазара, баш као што су Јевреји чинили са заветним ковчегом. У говорној култури под Османлијама су имали политичку свест о себи. Нема другог народа коме је било потребно да напамет зна више песама да би опстао. Замислите то вежбање мозга у Срба! Да би постојао, треба да знаш песме и предања свог рода напамет. Пукне зима, ту је огњиште, креће поезија. Зашто смо у потоњим вековима били у стању да свету дамо највеће синове и кћери, у науци и уметности? Јер смо имали у том кршу ђедове који су држали банку и знали како се говори, апострофира, украшава.
То нас је заправо и одржало у свим историјским ломовима…
– Култура је реалан основ постојања народа. Питање опстанка мале земље лежи у културном деловању. Данас се, по оној Фукујаминој, све може одредити политички. На пример, да старословенски језик никада није постојао. Да ни Словена нема, јер су нас у једном историјском моменту подводили под Илире. Можда је радије, уместо српског, некада постојао нпр. црнски језик, или горски, мислим да је и то неко измислио. То политичко право да се лаже нико не може да заустави. Пошто људи занесени свакодневицом најчешће не знају о чему се овде ради, нека макар имају свест да напори за њихово разједињавање и стално сукобљавање постоје и да дуго трају.
