Просветни систем у вријеме књаза (краља) Николе развијао је и изграђивао снажно и утемељено српско осјећање код ученика. Примјера ради, у читанци за четврти разред основних школа (Цетиње, 1909), коју је приредио Ђуро Поповић, поред пар поглавља о Светом Сави, публикована је и пјесма „Српче“, чији садржај гласи:
„Ја сам Српче мало / Мене српство чека / Србоваћу, Боже / Мог цијелог в’јека. / Дједови су моји / Крв за Српство лили / То је иста крвца / И у мојој жили. / Српски ћу да живим / Српски ћу да владам / И готов сам увј’ек / Зато и да страдам. / То ме учи отац / То ме учи мати / То су моји пути / Од Бога ми дати.“
Цјелокупан садржај ове пјесме навели смо да би на њеном примјеру илустративно показали какав се национални дух изграђивао и афирмисао у предјугословенској Црној Гори.
Сличних примјера може се наћи у бројним школским уџбеницима који су у историјском раздобљу, крајем 19. и почетком 20. вијека, публиковани на Цетињу. И писали су их углавном домицилни просветни кадрови. Примјера ради, горепоменути Ђуро Поповић, који је написао већи број уџбеника за просветни систем основног школства, рођен је 1845. године на Цетињу. Књаз Никола поставио га је 1884 године за главног школског надзорника Књажевине.
И Перо С. Мартиновић, један од значајнијих писаца уџбеника за основне школе у истом раздобљу, рођен је на Цетињу, 1868. године. Не стоје, дакле, примједбе да су школске уџбенике у књажевини (краљевини) Црној Гори писали кадрови са стране и да је самим тим, наводно, српско национално осјећање импортовано у Црну Гору из Србије. Вјеродостојне чињенице говоре супротно.
Цијенећи личност и дјело Св. Саве, краљ Никола је уочи празника Св. Саве 1912, написао „Пјесму Светом Сави“. Сматрајући да је истрајан рад на духовном препороду и изградњи националног јединства српског народа – суштина свеосавске мисли, крља Никола ће поред осталог написати:
„Српска црква би плакала / Да се Растко не појави / Српској књизи и просвјети / Кам темељац он постави. / И завјешта у аманет / да се Срби слогом вежу / да туђину рад’ неслоге / и трвења не подлежу.“
Господар Црне Горе полазио је од становишта да је Црна Гора своје постојање и трајање утемељила на средовјековној немањићкој државотворној традицији. Управо зато ће при свршетку пјесме посвећене Светом Сави, надахнуто записати:
„А да нам је она љепша / Слобода је ресит’ мора / Слобода је колијевка / Немањина Црна Гора.“
У „Православном катихизису“ за трећи разред основних школа (Цетиње, 1906), који су приредили Ђуро Поповић и Перо С. Мартиновић, поглавље „Школска слава“ посвећено је прослављању Св. Саве. У том поглављу се дословно каже: „Свуда, на све стране, гдје год живе Срби, сваке године на дан првог српског учитеља и просветитеља, Светога Саве, свечано прославља тај дан црква и школа српска.“
У читанци за четврти разред основних школа, коју је приредио Ђуро Поповић, живот и рад Св. Саве исцрпно је описан у поглављу „Св. Саво“. То поглавље завршава се поруком ученицима: „Зато, Србине брате, не пропуштај никад прилику а да не споменеш и прославиш свалвног и великог добротвора свог Светог Саву, који је свој живот посветио за срећу, благостање и душевни напредак нашем народу. Нек је слава од цијелог српства Светитељу Сави.“