Ова управо објављена књига се бави доказима систематског затирања српске културе и то у континиутету од више миленијума. У неколико наставака, објавићемо њене најзанимљивије дјелове
Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ђириличним словом нађена је на подручју Подунавља недалеко од Винче. Уместо да се обележи то културно благо као благо народа који је тада живео на тим просторима, који живи и данас ту како то потврђују и археолошки налази, поготово античка ћирилица коју српски народ миленијумима користи у континуитету, од тадашњих 27 ђириличних слова још увек 22.
Уместо те истине, „научна“ интернационална “елита” назива то благом винчанске па подунавске културе и ако је култура производ народа а не места. Зашто ако не зато да би те квази елите избегле рећи истину да су те претече светске цивилизације у ствари, по археолошким налазима, претече српске културе и српског народа на тим просторима који и данас од 27 тадашњих античких слова ћирилице користи у свакодневној употреби 22 а писма држава такозване светске цивилизације четири до пет.
Чак су се дрзнули и на нашу Богињу Сербону, старију и од самог хришћанства, чија је хаљина украшена необоривим доказом, српским грбом, крстом са четири слова С, односно младим месецима, са грбом којег ми Срби као и слово С (створено по узору на млади месец) у континуитету користимо миленијумима до данашњег дана, који се сматра за најстаријим грбом Европе а вероватно и светске цивилизације. Називајући нашу Богињу подунавским а не српским археолошким благом, одвајају је на тај начин од Срба и српске културе а Србе од извора светске цивилизације.
Археологија је изнела на површину доказе да се народ Балкана миленијумима прије нове ере служио ћирилицом а да се Срби, од тих тадашњих 27 слова, још увек служе са 22 док други народи имају највише 4 до 5 таквих слова што убедљиво доказује да су Срби наследници те античке културе.
Поред наведених примера веома је битно и знати да су наши преци са наших простора први топили металну руду и то 800 година прије икога на свету. Треба имати на уму да су превазишли камено доба 2000 година прије народа средње Европе. Док су наши преци правили оруђе од метала становници средње Европе су их правили од камена. Као најстарији металурзи света који су први знали за технику топљења метала, обрађивали бакар и бронзу, било би логично да су и први топили гвоздену руду а стим и обележили настанак гвозденог доба што никог не интересује.
Као што се прећуткује најстарији српски мач нађен на подручју Србије бележећи у стручној литератури место налаза, југоисточним делом Балкана тако се и прећуткује комплетно гвоздено доба. У стручној литератури се избегава рећи; на подручју Србије или барем; на подручју данашње Србије и ако је тај доказано српски мач из времена Маричке и Косовске битке пронађен на територији Србије. Напротив, постоје докази да се њиме касније китила Венецијанска гарда називајући га славенским мачем (само не српским) који је доспео до њих путем албанских и хрватских трговаца.
