читамо за вас

КЊИГА КОЈА МЕ ОДУШЕВИЛА: Хиљаду чудесних сунаца

6468

Неколико пута у претходних десет година почињала сам да читам књигу ,,Хиљаду чудесних сунаца“ – Халеда Хосеинија и никад ми се није дало да је прочитам до краја. А сад кад сам је прочитала, могу да кажем да је оставила јак утисак на мене, урезала се у моје мисли дубоко и зато сам одлучила о њој да пишем

Пише: Даница Кораћ

Халед Хосеини је рођен 1965. године у Кабулу, у Авганистану, гдје се и одвија радња романа, што нам улива додатно повјерење у истинитост свега написаног. Хосеини, својим умијећем да изједначи реалност и фикцију, успио је да опише живот, страдање и политичке прилике у Авганистану, бесмисао рата и тежак положај жена у авганистанском друштву.

Због свог географског положаја (,,кружни ток Азије“), Авганистан, древно жариште пута свиле и људских миграција, стољећима је на удару разних освајача који су за собом остављали само рушевине и невине жртве. Хосеини то објашњава овако: ,,И то је, моји млади пријатељи, прича о нашој земљи: један нападач за другим… Македонци. Сасаниди. Арапи. Монголи. Сада Совјети. Али ми смо као ти зидови тамо. Изубијани и нимало лијепи за око, али и даље стојимо“.

Дирљиве и несрећне судбине породица погођеним ратним ужасима и тешко бреме шеријата натоварено на леђима дјевојчица и жена преточено је у причу о једној Маријам и једној Лејли.

Маријам (1959-2001) је арами (копиле) које живи са мајком Наном, далеко од раскоши града Херата. Отац Џалил, један од најбогатијих људи у Херату, није је признао због угледа али јој је сваког четвртка долазио у посјету са поклонима. Нана јој никад није дала да заборави да је капиле и да њу, на овом свијету, не чека ништа добро.

Маријам јој није вјеровала све док није напунила 15 година. Нана се објесила, а Џалил је под притиском своје три законите жене пристао да Маријам да Рашиду, несрећном обућару из Кабула који је имао 45 година. Након неколико побачаја и немогућности да има дјецу са њим, Маријамин живот претворио се у пакао. Батине до крви, презир, одбацивање постали су њена свакодневица.

У њиховом сусједству, када је Маријам напунила 19 година, родила се Лејла. Дјетињство је провела са Тариком, дјечаком коме је мина однијела једну ногу. Иако са протезом, Тарик је био заштитнички настројен према њој, а њихово пријатељство је полако прерастало у љубав.

Тих година (седамдесетих) Авганистан је био у рукама совјетске власти. Хосеини пише да су то биле године слободе и равноправности мушкараца и жена, када су жене могле да иду у школу, да завршавају факултете, да се не покривају. Може се рећи да је Авганистан тада био у рангу европских центара. Цвјетала је мода, умјетност, култура, архитектура…

,,Женама је у овој земљи одувијек било тешко, Лејла, али су сада под комунистима вјероватно слободније, и имају више права него икада раније, говорио је баби (Лејлин отац). Али то је истина, сада је за жене у Авганистану наступило добро доба“.

Фото: Авганистан седамдесетих година

Међутим, муџахедини су успјели да, до 1992. године, протјерају Совјете. И кад су Авганистанци помислили да је коначно завршен џихад, муџахедини су се међусобно завадили око власти и почели да ратују.

Лејли је било 15 година када је Тарик, због рата, одлучио да оде са породицом у Пакистан. Са Тариком је отишло Лејлино срце и невиност. Неколико дана касније, када се и Лејлина породица спремала за избјеглиштво, њену кућу погодила је граната. Лејла је изгубила родитеље.

У рушевинама је пронашао комшија Рашид који је одвео својој кући да је Миријам његује. Његове намјере биле су јасне. Иако у шездесетим годинама, одлучио је да ожени Лејлу. Она је пристала само због Тариковог дјетета које је носила у стомаку. Мислила је да је Тарик мртав.

Непријатељство између Маријам и Лејле прерасло је у огромну љубав. Маријам је коначно била вољена. Имала је Лејлу и Азизу. Нашле су утјеху једна у другој на том путу бола и борбе за преживљавањем, услед све чешћих Рашидових напада и батина али и услед тешке судбине која је задесила све породице, а највише жене за вријеме власти Талибана.

Фото: Авганистанци прије доласка Талибана на власт

Под буркама, без права гласа, потлачене и кажњаване без права на хуманост, на равноправност жене су живјеле животима недостојним људског рода. Талибани су оскрнавили вишевјековну културу и историју Авганистана.

Лејла је Рашиду родила сина али то није нимало утицало на његово понашање према женским члановима породице. Он је ломио њихов дух и тијело. Све до једног дана кад је Маријам ријешила да му пресуди. Док је давио Лејлу убила га је ашовом. Осудили су је на смртну казну.

Лејла и дјеца су отишли у Пакистан са Тариком који се у међувремену појавио. Љубав га је довела право на њена врата. Након неколико година избјеглиштва, вратили су се у Авганистан да учествују у његовом поновном рађању након повлачења Талибана.

Хосеини је књигу посветио свим женама Авганистана које дијеле судбину Маријам и Лејле, а које нечујно трпе злостављање, шибање, силовање од стране својих мужева и других мушкараца.

Хиљаду чудесних сунаца је незабораван портрет једне рањене земље и истински дирљива прича о породици и пријатељству. Истовремено прелијепа и тешка, прича о једном немилосрдном времену, несвакидашњем пријатељству и неуништивој љубави.