Онај неописив осјећај као да некога знамо бар десет година, а тек смо се упознали. Снажна, помало ирационална, чак и застрашујућа привлачност према некој особи може нас изненадити, јер о томе нико свјесно не размишља, то су ствари које се једноставно догоде на духовном нивоу. Можда би тачније било рећи да смо се препознали, а не упознали.
Пише: Данина Николић
Ова привлачност, уз коју често истичемо прилог “невјероватно”, може се поистовјетити са романтичном или сексуалном привлачношћу, но у исто вријеме нам је јасно да се ради о нечем дубљем. Као да нас нешто у нашој сржи неодољиво подстиче на повезивање с том особом, осјећамо поклапање с неким на врло дубоком, тајанственом нивоу, без могућности потпуног објашњења. Какве ли околности на духовном нивоу могу изазвати овакву повезаност?
Када говоримо о препознавању, о осјећају као да некога кога смо тек упознали заправо одавно знамо, ми осјећамо исправно, јер заиста срећемо некога кога одавно познајемо, односно душу с којом смо у једном или више прошлих живота имали некакав однос.
Ако смо прихватили мисао да душе живе кроз неколико живота, онда је могуће да на духовном нивоу имамо договор с тим другим душама како ћемо заједно радити на духовном развоју у овом животу. То је као да имамо заказани састанак, духовни поновни сусрет који не можемо са сигурношћу препознати, само осјећамо да је то нешто велико, нешто сувисло, нешто што се догађа на дубоком нивоу. И остајемо запањени…
Израз да свако у свијету има своју сродну душу, само је треба пронаћи, је заправо тачан, но то се не односи само и искључиво на љубавни однос и на само једну сродну душу. Чак и да је љубавни однос у питању, духовни договор се не мора односити на дугорочни, доживотни љубавни живот.
У неким случајевима људи ће доћи и отићи из наших живота, биће можда краће вријеме, али и ти сусрети имају свој зато на питање зашто. Из неких разлога, у које свако од нас може проникнути, и такви ће односи бити корисни за духовни напредак. Биће ту и односа другачије природе, попут пријатељстава или пословних и неких других односа, а заједничка им је суштина – неке људе ћемо у животу срести због дубљих разлога, наше ће душе настојати да се нађу јер смо с њима једном склопили такав договор.
Повезаност можемо осјетити и у привлачности према људима са сличном енергетском вибрацијом. Кажемо, привлаче нас људи који нешто зраче, а уз особе са сличном енергетском вибрацијом се осјећамо угодно. Они нас вјероватно тада још не привлаче на начин како се осјећамо када препознамо сродну душу, но волимо и желимо бити у њиховом друштву.
Живјети своју духовну сврху значи изражавати своје духовне поклоне, смисао сваког живота је као и увијек, не само примање него и давање. Обоје служи у сврху духовног развоја. Често ћемо зато интуитивно, својом душом, осјетити када ћемо добити прилику за изражавање онога што имамо поклонити. Све што требамо је да будемо свјесни својих духовних дарова, и њихове сврхе. Они којима ће бити потребни ће доћи, привући ће нас и спојити наше потребе за давањем и примањем.
Животне приче и лична искуства нас стално уче да вјерујемо како си у неком односу било које врсте “нисмо били суђени”. Но то није тачно, свако ко нас је привукао или кога смо привукли се у контакту с нама нашао с разлогом, све су то лекције које морамо проћи, а трају колико је то нашим душама потребно. Неке ће душе наићи саме и обориће нас с ногу када се најмање надамо, неке ћемо дуго чекати, а неке ћемо морати потражити сами. У сваком случају, добро би било да се водимо мишљу да никада не знамо шта се у коме крије. Зато треба живјети отворене душе и вјеровати инстинкту када имамо неке необичне осјећаје. Они су ту с разлогом.