Парадоксално звучи, али за жену је прије интересантан неписмен мушкарац са израженим мушким особинама, него упућен информатичар без довољно мушкости. Једино знање које жене поштују, јесте – примијењено знање, док је декларативно знање женама најчешће досадно. Жене од свега највише воле и цијене – тајна мушка знања, и њихова приврженост траје док их не открију. Тајно знање је удица на коју ће се жена обавезно закачити.
пише: проф. др Јово ТОШЕВСКИ
Ако би се мушкарац понашао попут мушких ликова из романа које жена воли, он би у реалном свијету био пропао мушкарац. Жене немају неутралан систем да разлуче роман од стварности и оне искрено тугују што њихов момак није слика литерарног јунака. Оне не знају да би било кобно по обоје када би имале литерарног мушкарца насталог у машти писца који можда није имао потребно знање о женама, или је такво знање сматрао неважним.
Искрено говорећи, мало је било добрих пјесника и успјешних заводника, а много више добрих поета и неостварених љубавника. То је, наравно, повећало пјесничку инспирацију кроз недостижност женског објекта.
За нашу врсту је најважније буквално сексуално спајање, при чему за одсуством романтике ми можемо само да жалимо. Добра пјесма ће остати следећим генерацијама, али сексуалност је сувише озбиљна ствар да би била руковођена литературом или било којом небиолошком естетиком.
Репродукција, одржавање и будућност врсте немају никакве користи од брда најбољих књига, не зато што књиге нијесу паметне, већ зато што се односи међу половима данас тако брзо мијењају, да ми не можемо чекати на пријатни зимски камин и фотељу да би кроз књиге евентуално сазнали шта се дешава.
Од мале користи је и инстантна интерпретација типа – „да ли си чуо да је пронађена женска простата или мушка материца“, јер не мијења главни тренд женске доминације, већ га чак и подржава, као и свака вербална обрада нове ситуације.
Да би мушкарац привукао жену на мушку страну гдје је жени и мјесто, он мора најприје да допре а затим да дејствује по дубоким наплавама женског духовног језгра, а не да жену бомбардује туђим информацијама које је прикупио на интернету или чуо у кафани.
Парадоксално звучи, али за жену је прије интересантан необавијештен мушкарац са израженим мушким особинама, него упућен информатичар без довољног знања о женама. Важно је да је он добро мушко, а ако је и необавијештен, он за жену представља особу са празним и усељивим меморичким депоом, другим ријечима, она га може нечему „научити“. Оно што ће му она понудити као науку, увијек ће бити јасно или непримијетно везано за њу.
Ако је прије ере интернета, опште информисан мушкарац донекле и био понекој жени интересантан, сада то више није, зато што је талас информатике захватио и жене, а тиме је мушки положај постао дефинитивно тежи. Оно што је могао ексклузивно да прича – више не може, јер свака туђа прича брзо постаје опште мјесто, сви су је већ чули, видјели или прочитали. Данашњи мушкарац тим поводом мора да зна све, али да о томе ћути. Из знања мора да одабере право примијењено знање на жене, а да зналачки радећи, без општих прича, осваја жене које му се допадају. Претјерана информисаност било ког мушкарца, чак и оног из џунгле Нове Гвинеје, није од суштинског значаја за жену, јер жене воле информисане само да би употријебиле њихова знања.
Једино важно знање за мушкарца, које жене поштују, јесте – примијењено знање, док је декларативно знање женама најчешће досадно. Зато он мора бити човјек који, на примјер, има генералски чин, а никада не носи униформу, или високог знања а парадоксалног изгледа. Жене од свега највише воле и цијене – тајна мушка знања, и њихова приврженост траје док их не открију. Тајно знање је удица на коју ће се жена обавезно закачити.
