Броз је Коминтерни дао писмену изјаву у којој денунцира своје двије жене – за Пелагију је написао да је неморална особа и да мрзи свога сина Жарка, а за Ану да је била политички наивна и неразвијена, те да је то велика мрља на његовом партијском раду. Прва је убрзо послата у логор, а друга је стријељана
Пише: Перо Симић
Само четири дана пошто је специјалним службама Стаљиновог режима понудио да им и даље помаже у сатирању и анатемисању својих партијских другова, Тито је опет узео оловку у руке. Онима који су се старали о безрезервној оданости свих комуниста свијета немилосрдном совјетском диктатору, овог пута у црно је завио двије своје супруге, Рускињу Пелагију Белоусову и Немицу Луцију Бауер, којој је је Тито тепао називајући је Луси.
Тај документ Тито је под својим совјетским псеудонимом Валтер у Москви писао 27. септембра 1938. године:
”По питању моје бивше жене Луси, која је, како се показало, непријатељ и коју су органи НКВД ухапсили у јесен 1937, дужан сам да изјавим следеће: С њом сам се упознао у новембру или октобру 1935. године у дому (хотелу) `Лукс`. После доласка у СССР 1935. године развео сам се са својом првом женом Пелагијом, с којом се нисам видео скоро седам година, јер је она живела у СССР-у, а ја сам био у затвору у Југославији.
Разлог због чега сам се са њом развео је следећи: када сам стигао у Москву, од многих другова сам сазнао да је она главни кривац што је мој (и Пелагијин) син Жарко постао скоро хулиган и пропало дете, које сам нашао у поправном дому близу Лењинграда. Осим тога, сазнао сам да се она у свакодневном животу неморално понаша. Без обзира на то, ја сам се, против жеље другова да са њом више не живим, договорио да обновимо заједнички живот ако ми она помогне да спасемо дечака, којег сам узео из поправног дома.
Она се тада налазила на партијском раду по линији СКП(б) 300 врсти (око 202 километра) далеко од Москве, а у лето 1935. године је стигла у Москву на партијски курс. Живели смо заједно у `Луксу` два месеца, колико је курс трајао. Тада сам се потпуно уверио у то да она не само да ми неће помоћи да поправим сина, већ да га она мрзи и квари, да она нема материнска осећања итд.
Ја сам јој предложио да се разведемо, јер ми друге везе осим сина немамо, а она је за њега туђинац. Она се сагласила и ми смо се развели.
Било ми је тешко самом се дечаком, јер сам радио у Коминтерни, а он је био сам код куће и често је правио изгреде у `Луксу`, тако да је из управе `Лукса` непрекидно било жалби на њега, и кад сам се упознао са другом женом, Луси, предложио сам јој да пређе код мене, јер сам се надао да ће ми она помоћи да пазим на дечака. Кад је прешла код мене, а ја видио да се она лепо опходи према њему, сагласио сам се са њеним предлогом и регистровали смо се у `Луксу`.
То се десило већ у јесен 1936. године, пред мој одлазак у земљу (Југославију) по задатку. То сам урадио јер се она сагласила да дечаку постане друга мајка и да се брине о њему.
На основу чега сам мислио да је она (Луција Бауер) проверена, на основу тога што је била ћерка бедног радника, што је раније била жена истакнутог политичког радника немачког комсомола, који је био кажњен са 15 година затвора, што је била послата на рад у Москву на кратак курс; што је добијала помоћ од немачког представништва пред КИМ (Комунистичком омладинском интернационалом) итд.
Истина је да сам је сматрао врло наивном и политички неразвијеном. Због тога сам је више пута упозоравао и говорио да не треба да има никакве везе са емигрантима из Немачке, јер сам се бојао да би је неко искористио за непријатељске циљеве у односу на СССР. Овакве моје обазривости било је и у тих неколико писама која сам јој писао из иностранства. Рекао сам јој да ћу прекинути сваку везу с њом ако чујем да се она не придржава мојих савета.“ (Ни у једном од четири писма које јој је написао пре њеног хапшења нема трагова ни од тих наводних упозорења, нити о било каквој претњи о којој Тито говори).
„Године 1937. мислио сам да је узмем код себе у иностранство. Сматрам да сам овде био недовољно будан и да је то у мојој партијској каријери велика мрља. Мислим да то могу да искористе разни саботери наше партије у борби против мене и треба то имати у иду. Нешто се у томе смислу већ догодило. Нина Обарова (Црногорка Кристина Кусовац) је већ изјавила: ‘Како Тито може да буде партијски секретар, када је његова жена ухапшена.’ То се, наравно, ради из фракционашких побуда – Жељезар (далматински комуниста Иван Марић), Обаров (муж Кристине Кусовац), Нина Обаров. То је чињеница која може да ме омете у раду. 27. септембра 1938. Валтер.”
Баш тих дана, када се Тито у Москви на овај начин одрекао и дистанцирао од обе своје супруге, Пелагија Белоусова је била ухапшена и убрзо осуђена на десет година казнено-поправног рада у логору. Две године касније је, због недостатка доказа, ослобођена, али је 1948, после Титове свађе са Стаљином, поново ухапшена и осуђена на десет година затвора. После Стаљинове смрти је рехабилитована и живела је до марта 1967.
Луција Бауер, чије је право име било Јогана Кениг, била је у часу када је Тито тврдио да је доказано како је она непријатељ, већ увелико ухапшена, али не и осуђена. Три мјесеца после Титовог обрачуна с њом, Луција Бауер је дефинитивно осуђена на смрт и стријељана у Москви.
ПЕЛАГИЈА БЕЛЕУСОВА
Пелагија Денисова Белоусова (1904-1968) је била руска комунисткиња, прва супруга Јосипа Броза Тита и припадница совјетске опозиције од краја 1920-их, због чега је робијала. Рођена је 1904. године у селу Михајловка, код Омска. Потиче из сељачке породице и није стекла никакво више образовање.
Јосипа Броза је упознала као ратног заробљеника када га је спасила од Колчакових контрареволуционара. Удала се за њега 1918. када је имала 14 година или 15 година. Прво су склопили црквени, а затим и грађански брак. Прво дијете им је умрло, а касније Пелагија рађа још троје деце. Златица и Хинко су умрли као дјеца, а Жарко је рођен 2. фебруара 1924. године.
Након рата, заједно су се преселили у Хрватску. У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца су дошли 1920. године. Она се бавила домаћинством и дјецом, а једно време је радила у фабрици намјештаја. Радила је и у синдикату и партији. Постала је члан Комунистичке партије Југославије 1926. године, а од 1927. је била у женској секцији Централног комитета КПЈ. Помагала је револуционарима у затвору, организовала бекства револуционара из затвора, радила у илегалној штампарији, ширила партијску литературу. Учествовала је у демонстрацијама и више пута била хапшена.
После Титовог хапшења 1928. године Пелагија се заједно са сином Жарком враћа у Русију, гдје је радила у Коментерни. Око 1929. године приступа илегалној опозиционој троцкистичкој групи, у чијем водству је био др Анте Цилига. Група је илегално дистрибуирала текстове Троцког и имала тијесне везе са фабричким радницима.
Тито и Пелагија су се званично развели априла 1936. године, након чега је Броз оженио Луцију Бауер, а Пелагија се удала за фотографа Коминтерне Петра Измаиловича Рагуљева.
Пелагија је, 1938. године, изненада ухапшена у току Велике чистке због везе са лијевим крилом КПЈ и оптужена да „саботира увођење социјализма у СССР“.
Почетком рата, Пелагија је пуштена из логора, а 1944. са Рагуљевим је добила ћерку Нину, која је касније постала инжењер. Пелагија је поново ухапшена 1948. године, после Титовог сукоба са Стаљином, и на монтираном процесу осуђена на десет година затвора. После Стаљинове смрти, 1957. године је пуштена из затвора, али јој је забрањено да живи у Москви. До 1967. живела је и радила у граду Истра у Московској области.
Пред саму смрт, посјетио ју је син Жарко, који се тада први пут срео са сестром Нином. Пелагија је умрла марта 1967. године, а урна јој је положена на Новдевичјем гробљу у Москви.
ЛУЦИЈА БАУЕР
Ана Коенин или Елза Јохана Кениг (псеудонимом Луција Бауер; стријељана 1937) била је њемачка комунисткиња, једна од супруга Јосипа Броза Тита.
Била је удата за Ернста Волвебра, високог функционера комунистичке омладине Немачке, кога је Хитлер по доласку на власт осудио на 15 година робије. Након хапшења мужа, бригу о њој је преузела Црвена помоћ и склонила је у Москву. У Москви је живјела под псеудонимом Луција Бауер. Удала се за Јосипа Броза у Москви октобра 1936. године.
У Москви је упознала „Валтера“ (Јосипа Броза), за кога се удала. Ана је радила за Коминтерну као и Тито, а тајно име јој је било Елза Луција Бауер. Била је готово 22 године млађа од Тита. У руском архиву је пронађен њихов вјенчани лист из октобра 1936, писан ћирилицом, на коме су исписана њихова лажна имена – Фридрих Валтер и Луција Бауер.
Истог мјесеца, октобра 1936. године, Тито је „отишао на илегалан рад у Југославију“. У свом одсуству јој је слао топла љубавна писма уверавајући је да је љубав његовог живота.
Њихов брак је трајао само годину дана. Луција је 1937. године, у јеку Велике чистке, оптужена да шпијунира за Гестапо и ухапшена 20. октобра 1937. године. Стријељана је, након саслушања, 29. децембра 1937. године.
По доласку у Москву 24. августа 1938. Године, Броз је сазнао да су ухапшене као империјалистички шпијуни његова бивша супруга Пелагија Белоусова и тадашња супруга Луција Бауер. Тито функционерима Коминтерне, Димитрову и Мануилском, пише да се »осјећа кривим што због недостатка будности није примијетио издајничке поступке својих супруга.«
